Profit se mora stvarati i po tropskoj vrućini

Razlog je taj što u Srbiji po važećim propisima nije definisana maksimalna spoljna temperatura pri kojoj bi se morao obustaviti rad zaposlenih koji su izloženi štetnom uticaju sunca.

Pri radu zaposlenih na otvorenom, a kada su ekstremno visoke temperature obaveze poslodavaca su da dosledno primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise što podrazumeva “čestu izmenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca, obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih i drugo”.

Dakle, da li će zaposleni koji radi na otvorenom dobiti poštedu na tropskoj vrelini zavisi isključivo od dobre volje gazde.

Dok zakonska rešenja u Srbiji to evidentno ne prepoznaju humanost i logika pak nameću zaključak da bi trebalo uvesti propise kojima bi se regulisala zabrana rada na visokim temperaturama. Bar za zaposlene koji moraju da rade napolju, kao što su primera radi putari i radnici na građevini. Međutim, bez obzira što bi tako nešto bilo potpuno ispravno i pravedno takvog propisa ipak nema.

Ne postoji taj profit niti poslovni interes koji, po bilo kom osnovu, može da bude važniji od bezbednosti i zdravlja radnika. Ne postoji bilo kakav rok za završetak posla koji je prioritetniji od života putara, građevinara ili bilo kog drugog radnog čoveka. Klima u Evropi, a samim tim i u Srbiji, odavno se promenila. Nekada su temperature od 30 stepeni smatrane “rekordnim”, sada se to računa samo kao “bolji dan” tokom tropskog talasa, sa kojim smo suočeni i tokom ovog jula.

Shodno tome, bilo bi ispravno da se postojeći propisi izmene, te da se u slučaju da se za naredni dan prognozira temperatura veća od primera radi 32 stepena uvede obaveza zabrane rada na otvorenom po takvim vrućinama.

Nadležni ipak takvu odluku ne donose a razlog je taj što su oni servis za ispunjavanje interesa krupnog kapitala a ne građana Srbije.

A krupni kapital jedino mari za sticanje profita i činjenica da je rad napolju na takvim temperaturama štetan ne znači mu ništa. Jednostavno, na tropskim temperaturama u nemogućim uslovima ne rade vlasnici kapitala već tu obavezu imaju njihovi zaposleni.

Naravno Vlada Srbije, kako ne bi naljutila svoje partnere privatne poslodavce, nikada samoincijativno neće izmeniti zakonska rešenja o zabrani rada na visokim temperaturama.

Jedini način da se to ostvari je incijativa koju bi trebalo da pokrenu sindikati i radničke grupacije a jedan od preduslova da ona bude i prihvaćena podrazumeva i uličnu borbu, odnosno organizovanje protesta i štrajkova sa takvim zahtevom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.