Radnici iz Trećeg sveta

Razlog za to su niska primanja zaposlenih u našoj zemlji, koja su među najnižima u Evropi, kao i nedostatak posla u pojedinim privrednim sektorima te su radnici iz tih delatnosti prosto prinuđeni da posao potraže u inostranstvu.

Kao što naši zemljaci zarad boljeg života i rešavanja egzistencijalnih pitanja odlaze iz Srbije, tako u nju „trbuhom za kruhom“ dolaze građani iz nerazvijenih zemalja takozvanog „Trećeg sveta“.

Oni su ti koje domaći poslodavci angažuju umesto nedostajuće srpske radne snage.

Reč je o državljanima Nepala, Šri Lanke, Indije, Pakistana, Filipina, Iraka, Bangladeša, Gvatemale i tako dalje.

Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je nadležna za izdavanje radnih dozvola stranim radnicima, 2021. godine izdala je više od 23.600 dozvola, što je bilo skoro dvostruko više nego godinu dana ranije. Prema zvaničnim podacima samo u prvih šest meseci prošle godine izdato je skoro 15 hiljada radnih dozvola, što jasno ukazuje da će rekord iz 2021. biti nadmašen.

U Srbiji najviše nedostaju radnici u ugostiteljstvu, vozači, električari, vodoinstalateri, kasirke, prodavci i drugi.

Reč je uglavnom o zanatskim zanimanjima čiji znalci mogu da zarade više u inostranstvu nego u Srbiji ali i radnim mestima koja su veoma slabo plaćena pa se na njima niko ne zadržava dugo.

S obzirom na to da će sve više stranih pregalnika boraviti u Srbiji veoma je važno, a u tom segmentu ključnu ulogu imaju sindikati i radničke organizacije, sprečiti neodgovorne poslodavce da njihovim angažovanjem ne obaraju cenu rada i ekstremnu desnicu da huška domaće protiv stranih radnika.

Naime, s obzirom na to da su primanja u zemljama iz kojih u Srbiju dolaze strani radnici niža nego u našoj deo poslodavaca će težiti da ih za poslove za koje ih angažuju plate znatno manje nego srpske radnike.

Na taj način bi akumulirali veći profit, strane radnike doveli u neravnopravan položaj a domaću radnu snagu primorali da radi za manje zarade.

To je nešto što je potpuno nedopustivo te sindikati i radničke organizacije treba dobro da paze da se takve stvari ne dešavaju i da ako ih primete odmah reaguju.

Najbolje rešenje je sindikalno organizovanje stranih radnika i njihovo upoznavanje sa pravima koja imaju u Srbiji.

Druga opasnost koja vreba je agitacija ksenofobne desnice među domaćim radnicima da im „stranci otimaju posao i smanjuju cenu rada“. Toj netačnoj propagandi radnički pokret treba da se suprotstavi odlučno jer bez posla radnike ostavljaju poslodavci koji ih otpuštaju ili ne plaćaju dovoljno a oni su i ti koji obaraju cenu rada a ne strani radnici.

Domaći i strani radnici u Srbiji su ljudi koji prodaju svoj rad da bi prehranili porodice i kao takvi imaju zajednički interes. A to su pristojne plate i dobri uslovi rada.

Da bi se izborili za to ne smeju dozvoliti da ih neodgovorni poslodavci tlače a ekstremna desnica podstrekuje jedne protiv drugih već da u borbi za svoja prava i dostojanstvo nastupaju ujedinjeno.

Na taj način radnici su najjači.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.