Rasizam na Banovom brdu

Rezultat tog meča je ipak ostao u senci skandaloznog incidenta do koga je došlo u toku prvog poluvremena.

Naime, pripadnici navijačke grupe gostujućeg tima, „invalidi“, rasističkim pokličima reagovali su svaki put kada lopta dođe do momka sa Jamajke Normana Kembela, napadača Čukaričkog.

Pred sam kraj prvog dela meča glavni sudija Momčilo Marković je zbog toga prekinuo utakmicu. Razgovarao je sa delegatom zatim i sa Kembelom, koga je pitao da li je saglasan da se meč nastavi.

Igrač Čukaričkog je odgovorio potvrdno.

U međuvremenu je oficijelni spiker na stadionu na Banovom brdu upozorio navijače Voždovca da ne skandiraju rasističke pokliče. Meč je nastavljen a sudija je uskoro svirao i kraj prvog poluvremena.

Trener „brđana“ Dušan Đorđević je tokom pauze odlučio da na teren ne vraća Kembela kako bi ga poštedeo eventualnih novih uvreda.

Rasistička vređanja mladog napadača Čukaričkog od strane „invalida“ su za svaku osudu i zaslužuju adekvatnu sankciju. Tako nešto je potpuno neprihvatljivo i nedopustivo. Međutim, ono što takođe treba prokomentarisati je i neshvatljivo ponašanje sudije Momčila Markovića.

Kolege koje su izveštavale sa te utakmice tvrde da je Kembel sa rasističkim povicima bio suočen od prvog minuta meča svaki put kada se lopta našla kod njega.

Onda se postavlja opravdano pitanje zbog čega je Marković reagovao tek pred sam kraj poluvremena zaustavivši meč.

Takođe, možemo se zapitati zbog čega je sudija odgovornost odluke da li će se meč nastaviti prepustio Kembelu pitavši ga da li je on za nastavak. Igraču sa Jamajke svakako nije bilo svejedno što sluša uvrede na svoj račun.

Sigurno je osećao opravdani bes i negodovanje zbog toga. Tražiti od profesionalnog fudbalera da donese odluku da li utakmica, u takvim uslovima, treba da se nastavi najblaže rečeno je nekorektno.

Svaki prekid kraći ili duži može psihički loše da utiče na ekipu a i nije na fudbaleru da se o tome izjašnjava. Shodno tome, odluku o eventualnom prekidu utakmice trebalo je da donese isključivo sudija bez konsultacija.

Treba reći da nije postojao nijedan razlog da Marković ne donese odluku da se zbog rasističkog skandiranja navijači Voždovca udalje sa stadiona.

Bilo ih je svega petnaestak i policiji pražnjenje tribina ne bi predstavljao bilo kakav problem. Međutim, Marković nije doneo takvu odluku i epilog u drugom poluvremenu je bio da su „invalidi“ na utakmici bili do njenog samog kraja a da Kembel nije igrao u drugom poluvremenu. Takav razvoj situacije bio je u potpunosti nepravedan.

Nažalost, rasizam će na tribinama sportskih borilišta biti prisutan sve dok se rasističko delovanje u društvu potpuno ne iskoreni.

Rasisti će uvek naći načina da izraze svoje skaradne poruke kroz skandiranje, transparente, zastave, šalove, garderobu i tako dalje. Međutim, to ne može biti izgovor za odsustvo odlučnijeg reagovanja i nedonošenje strožih sankcija protiv rasističkih ispada u srpskom fudbalu.