Roker sa stavom

Na pitanje da li mu je teško da živi u Beogradu zbog političke situacije u zemlji Koja je odgovorio da mu s obzirom da se bavi onim što voli i da živi od toga ipak nije teško. Takođe je naglasio da mu “ kukanje zbog političke i društvene situacije u tekstovima nekih domaćih rok grupa zvuči licemerno“ te da je „to postalo i opše mesto“. Kad sam to pročitao sa ushićenjem sam konstatovao „Kakav car“. Svojim britkim i tačnim komentarom uspeo je da me oduševi.

Da se razumemo, ja nisam fan Discipline kičme. Suviše je to svojevremeno bio artistički projekat za mlađanog pankera poput mene. Ali nikad nisam „hejtovao“ Disciplinu. U društvu je to većina slušala. Kada se ode na „Akademiju“ normalno je da se to pusti i normalno je da se uz to đuska. Na žurkama se u to vreme uglavnom nije slušala domaća muzika ali Disciplina je nekako uvek uspevala da se provuče što mi uopšte nije smetalo. Koja je veliki autoritet na eks-Ju rok sceni i svakako da biram reči kada pišem o njemu ali moram da kažem da mi se nisu sviđali njegovi „dvostruki aršini“ po kojima je Ju grupa ok a Bijelo Dugme nije. Za mene su i jedni i drugi čista komercijala. Ali opet sa druge strane mi se uvek sviđalo što je bez „dlake na jeziku“ i nema problem da izrazi svoj stav smetalo to nekom ili ne. Za razliku od beogradske rok scene koja je uglavnom u fazonu „svi smo ekipa i družimo se a iza leđa se ogovaramo“ Koja je spreman da imenom i prezimenom pa čak i u muzičkoj numeri prozove ono što mu smeta a vezano je za muziku. To ga čini iskrenim i poštenim rokerom sa stavom.

I u tom svom intervjuu Nacionalu Koja je maestralano razotkrio licemernost rok scene u Beogradu. Činjenica je da su tekstovi ali i izjave nekih viđenijih beogradskih rokera puni kvazipolitičkih ocena koje su ništa drugo do fraze, patetisanje i opšta mesta kao što je Koja ispravno primetio. Takođe, primetno je da se poznati i priznati rokeri koji mogu da žive od onog što rade veoma često u javnosti predstavljaju kao „žrtve“ i „siromasi“ a činjenica je da žive mnogo bolje od većine ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. I umesto da se kroz svoju muziku izraze i zauzmu za prava tih ljudi oni samoljubivo kao „sužnje“ ističu sebe. Naravno, apsolutno je dozvoljeno, čak i poželjno da rokeri budu kritični prema režimu. Ali ta kritika treba da bude konkretna i pravdoljubiva a nikako vid samoreklamerstva. Da skratim, samo treba posmatrati kako to sjajno radi veliki Koja.