Šarena laža

Ona je, uz konstataciju, da je plata u januaru povećana istakla da je naša zemlja na dobrom putu da mesečna zarada 2025. godine iznosi 900 evra.

Da li premijerka zaista veruje u ono što govori ili iznošenjem ovih podataka samo želi da donese političke poene vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, kojoj pripada, nije toliko bitno.

Ono što je pak važno je to da je sve što je premijerka izrekla na ovu temu, narodski rečeno šarena laža.

Prema dostupnim podacima manju zaradu od prosečne, koja iznosi 60.926 dinara, ostvaruje čak dve trećine zaposlenih u Srbiji.

Takođe, oko 40 odsto radnika u našoj zemlji ne zarađuje mesečno više od 46.000 dinara.

Oko 370 hiljada zaposlenih prima minimalac u iznosu od 32.126 dinara, što je niže od iznosa mesečnih troškova minimalne potrošačke korpe od 36.000 dinara.

U takvoj situaciji, u kojoj je za najveći broj zaposlenih prosečna plata u Srbiji misaona imenica, maštarije o rastu iste do nivoa od 600 evra zvuče neozbiljno i neodgovorno.

Moguće je pak da će zvanično do kraja godine nivo prosečne plate zaista i dostići onaj koji je najavila premijerka, međutim to će biti samo „prazno slovo na papiru“ i od toga najveći broj građana neće imati nikakve koristi, jer tu platu jednostavno neće imati.

To je mnogo važniji i tužniji podatak od toga da nadležni „napumpavaju“ iznos prosečne plate u Srbiji sa ciljem podizanja rejtinga aktuelne vlasti.

Jedini način da zarade građana budu veće nego što je to sada slučaj jeste da Vlada Srbije povede sasvim drugačiju ekonomsku politiku od one koju trenutno praktikuje.

Drugim rečima, interesi privatnih poslodavaca ne bi trebalo da joj budu važniji od interesa građana Srbije.

Do veće prosečne plate se može doći samo ako Vlada uslovi privatne poslodavce kojima daje subvencije da iznos zarada njihovih zaposlenih mora da bude pristojan, smanji dažbine na radnička primanja i poveća iznose koje odobrava iz budžeta za plate radnika tokom suzbijanja negativnih efekata epidemije korona virusa u privredi.

Takođe, Vlada treba da zatraži od privatnog sektora da prati visinu plata u javnom.

Politika stalnog uzimanja od radnika i stalnog davanja novih povlastica privatnim preduzetnicima mora da bude prekinuta.

Naravno, to uvek treba ponavljati, najjednostavniji i najsigurniji put do većih plata i boljeg standarda života je pokretanje procesa reindustrijalizacije koje bi dalo zamajac razvoja privredi Srbije.

Međutim, aktuelna vlast to uporno nastavlja da ignoriše protivno interesima najvećeg broja građana Srbije.