Siromašni radnici u zemlji privilegovanih poslodavaca

Ovaj podatak je svakako potpuno poražavajući kao i činjenica da socijanu pomoć u našoj zemlji dobija tek svaka peta osoba među onima koji su aposlutno siromašni. Drugim rečima, socijalnu pomoć prima svega 2,5 odsto stanovnika Srbije.

Istraživačica Centra za demokratiju Sara Bradaš izjavila je za N1 da je granica apsolutnog siromaštva za pojedinca u prošloj godini iznosila 17.000 dinara, dok je novčana pomoć bila ispod 11.500 dinara.

Dakle, socijalna pomoć u našoj zemlji je toliko mizerna da njeni korisnici od dobijene sume novca ne mogu da podmire ni osnovne potrebe.

Sara Bradaš je naglasila da je u oblasti zakonodavstva Srbija već 15 godina bez strategije za iskorenjivanje siromaštrva kao i strategije socijalne zaštite.

Na pitanje šta vidi kao razlog nedonošenja tih strategija, kaže da to nije u interesu ove vlasti.

Takva ocena je u potpunosti tačna jer da bi se krenulo u borbu protiv siromaštva u Srbiji prvo je potrebno izaći sa podatkom koliko siromašnih ljudi ukupno ima a to kvari sliku o “ekonomskom tigru na Balkanu” kojom se političari na vlasti cinično i potpuno bezrazložno diče.

Takođe, razlog zbog čega je u Srbiji broj siromašnih enormno visok treba tražiti u neoliberalnoj ekonomskoj politici orijentisanoj ka subvencijama, niskim porezima na profit i stranim direktnim investicijama koju sprovodi aktuelna vlada ali su to identično radile i one pre nje u poslednjih dvadesetak godina.

Upravo takav nakaradan ekonomski pristup usmeren na služenje interesima krupnog kapitala stvara nezaposlenost i niske zarade, odnosno glavne uzročnike siromaštva.

S obzirom na to da je posle parlamentarnih izbora održanih u decembru prošle godine vlast u Srbiji ostala ista ne treba očekivati da će ona odustati od svog ekonomskog kursa usmerenog , u prvom redu, protiv interesa radničke klase.

To znači da teret borbe za iskorenjivanje siromaštva , odnosno smanjenja stope nezaposlenosti i povećanje niskih zarada , u najvećoj meri pada na sindikalne organizacije. Jedan od uslova da bi se to i ostvarilo je izmena aktuelnog Zakona o radu koji se sa punim pravom i bez preterivanja može nazvati antiradničkim.

Svojim odredbama Zakon o radu i te kako pospešuje socijalno raslojavanje društva, odnosno stvaranje male grupe ekstremno bogatih sa jedne i veliki broj siromašnih građana sa druge strane.

Zakon o radu privileguje gazdu u odnosu na zaposlenog pa tako, primera radi, nije predviđena kazna za onog poslodavca koji radniku ne plaća naknadu za rad na državni praznik.

Takođe, poslodavci nisu dužni da dodatno plaćaju rad nedeljom niti rad u smenama.

Nemaju obavezu sklapanja kolektivnog ugovora i pod firmom „fleksibilnosti“ omogućeno im je da lako otpuštaju zaposlene.

Zato sindikati u Srbiji treba da se izbore za po radnike bolji i pravedniji Zakon o radu. Predstojeći prvomajski praznici su prilika da se krene u kampanju za izmenu tog ali isto tako po zaposlene štetnog, Zakona o štrajku.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.