Štrajk za primer

Štrajk, koji je predvodila podružnica Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ u fabrici, započeo je 2. juna sa zahtevima da se zarade povećaju za deset odsto, stimulacije podignu sa 2.000 na 5.000 dinara a topli obrok sa 150 na 200 dinara.

U trenutku poketanja štrajka najveći broj zaposlenih u Falk Istu radio je za minimalac, koji u Srbiji iznosi oko 40.000 dinara, ili za lični dohodak veći za par hiljada od tog iznosa.

Istovremeno u knjaževačkoj fabrici se proizvode cipele za čuvene marke „Guči“ i „Barberi“ koje mogu da dostignu cenu i do 1.000 evra, što je ravno iznosu od čak tri tadašnje radničke plate u Falk Istu.

Obustava rada zaposlenih u fabrici je dala rezultat pa je poslodavac nakon dve sedmice štrajka prihvatio gotovo sve zahteve Štrajkačkog odbora.

Menadžment Falk Ista je naime pristao da se zarade povećaju za 10 odsto a da se naknada za topli obrok sa 150 poveća na 200 dinara kako su radnici u štrajku i tražili.

Kada je pak reč o zahtevu za povećanje stimulacije, poslodavac je obećao da će se naknadno razgovarati i o tome.

Zaključak je da je štrajk okončan uspešno po zaposlene i da može da posluži kao ogledni primer radnicima širom Srbije kako da se obustavom rada izbore za svoja uskraćena prava.

Štrajkači u Falk Istu , predvođeni sindikalcima iz „Sloge“, uspeli su da za obustavu rada mobilišu najveći broj zaposlenih u fabrici i na taj način su zaustavili proces proizvodnje.

Pokazalo se da je italijanskom poslodavcu, koji je zaposlene nepravedno zakidao na platama zarad sticanja što većeg profita čak i u kriznim uslovima, manji trošak da radnicima poveća lične dohotke u traženom iznosu nego da proizvodnja u zemlji jeftine radne snage stoji.

Zahvaljujući velikom broju učesnika u štrajku kao i dobro odabranoj taktici na koji način obustavu rada treba sprovesti zaposleni u Falk Istu su uspeli da se izbore za ono što su tražili.

Na simboličan način njihova pobeda je istovremeno i trijumf celokupnog radničkog i sindikalnog pokreta u Srbiji s obzirom na to da su štrajkovi koji se završe ispunjavanjem zahteva zaposlenih, veoma retki.

Razlog za to je što su zakoni o radu i štrajku u Srbiji sročeni tako da štite interese poslodavaca a ne zaposlenih a aktuelna vlast je uvek na strani privatnog kapitala koji pogrešno smatra nosiocem progresa iako ga bez radničke klase, koja jedina stvara višak vrednosti, nikako ne može biti.

Ono što je nedostajalo i ovom štrajku, ali nije uticalo na njegov uspešan ishod, jeste mala podrška drugih sindikalnih i radničkih organizacija.

Jedan od osnovnih preduslova za uspešan štrajk je solidarnost javnosti. U nekim slučajevima, ako taj segment izostane, štrajk ne može da ostvari planirane rezultate.

Shodno tome, radnici u Srbiji moraju biti dobro organizovani, istrajni, solidarni i složni jer samo tako mogu da se izbore za svoja prava sledeći uspešni primer štrajkača u Falk Istu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.