Studira onaj ko ima para

Na svojoj sednici, održanoj 27. februara, Savet fakulteta se usaglasio da se školarina za samofinansirajuće brucoše poveća sa 240 hiljada na iznos od 290 hiljada dinara, dok će ostali studenti školarinu plaćati 270 hiljada dinara godišnje.

Odgovor studenata je usledio munjevito na taj način što su okupirali sale i okačili transparente sa protestnim porukama u holu fakulteta.

Protest studenata zbog povećanja cene studiranja na Arhitektonskom fakultetu je apsolutno opravdan i kao takav zaslužuje punu podršku javnosti.

Poskupljenje školarine u uslovima svetske ekonomske krize u državi koja spada u red onih sa najnižim platama i najvećom stopom nezaposlenosti u Evropi, gde polovina zaposlenih radi za platu do 60.000 dinara, što je znatno niži iznos od prosečnog ličnog dohotka u zemlji, ne samo da je nepravedna i nečasna već je i potpuno neprihvatljiva.

Jedno od opravdanja, za dizanje cene školarine je da je reč o usklađivanju njenog iznosa sa rastom stope inflacije.

Taj izgovor je daleko od bilo kakve logike jer ne samo da studenti nisu odgovorni za inflatorni udar već i u najvećem broju slučajeva plate njihovih roditelja nisu usklađene sa rastom inflacije.

Cene studiranja u Srbiji već su veoma visoke i veliki broj mladih ljudi koji želi da dobije fakultetsko obrazovanje je iz tog razloga onemogućen u svojoj težnji. Dodatni rast školarine, poput ovog na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, povećaće broj onih kojima će visoko obrazovanje postati nedostupno.

Vlasti u Srbiji su donošenjem propisa kojima su znanje pretvorili u robu a nadležnima na fakultetima dozvolili da samostalno formiraju iznos školarina, studiranje pretvorili u luksuz i privilegiju imućnih dok ga onemogućavaju omladini iz radničkih i siromašnih seljačkih porodica.

To se uklapa u neoliberalni koncept vlasti koji podrazumeva da se školuju uglavnom samo oni koji imaju novca i tako formiraju dobrostojeću elitu sa brojnim povlasticama koje taj status omogućava.

Sa druge strane, sirotinja će morati da se zadovolji radom u fabrikama za niske plate finansiranim iz državnih subvencija kako bi investitori akumulirali što veći profit.

Zbog toga je osmišljen i retrogradni proces dualnog obrazovanja čiji je cilj, između ostalog, da investitorima obezbedi što veći broj slabo plaćenih radnika i demotiviše one učenike stručnih škola koji to žele da se odluče za studiranje.

Shodno tome, protest studenata Arhitektonskog fakulteta je progresivan i orijentisan ka interesima celokupnog društva i ispravno suprotstavljen onima koji žele da profitiraju kroz visoke cene studentskih školarina.

Studiranje ne sme da bude privilegija bogatih već svima treba omogućiti šansu da studiraju bez obzira na njihovo klasno poreklo. U tom cilju neophodno je omogućiti da studiranje bude besplatno za sve brucoše a školarine za ostale studente koji nisu na budžetu svedene na najniži mogući nivo.

Besplatno studiranje praktikuje se u više zemalja sveta i nema razloga da kao takvo ne bude dostupno i u Srbiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.