Subkulturne podele

Do teme smo došli slučajno pričajući o nečemu sasvim drugom. Bio sam prijatno iznenađen jer je sagovornica mlađa od mene ali svejedno dobro poznaje dešavanja iz „starih dana“ što je za svako poštovanje.

Osamdesetih godina su kod nas metalci i pankeri bili „ljuti protivnici“. Pankeri su se okupljali kod Studentskog kuturnog centra a metalci ispred restorana „Zagreb“ koji je kasnije poneo ime „Ruski car“. Netrpeljivost je bila velika a ponekad je nažalost dolazilo i do besmislenih fizičkih obračuna. Mladost ludost što se kaže, bilo ne ponovilo se. Međutim, početkom 90-tih nastupaju radikalne promene u odnosima te dve subkulturne grupe. Naime, bendovi koji su nastali u okviru škole „New wave of British heavy metal“, čiji je najizrazitiji predstavnik grupa Iron Maiden, u muzičkom i stilskom pogledu poprimili su dosta odlika pank roka. Američka grupa Anthrax obrađivala je pesme grupe Sex Pistols, a njihovi zemljaci iz sastava Metallica takođe su izvodili pesme pank izvođača. Sa druge strane britanske pank grupe poput Exploited, Discharge, GBH i Cockeny Rejects počinju da koketiraju sa hevi metal zvukom. Američki hardkor pank sastavi Suicidal Tendencies i DRI rodonačelnici su muzičke mešavine hardkora i hevi metala nazvane crossover thrash a kasnije se pojavio i podžanr metalcore. Kako se muzički tanjila linija između metal i pank bendova tako se i publika približavala jedna drugoj. Ako se uzme u obzir da je i pored rivalstva druženje pankera i metalaca po školama bilo uobičajeno, u 90-tim je bilo sasvim normalno da se ne samo na svirkama krosover bendova već i na „čistom“ panku i metalu vide i ljubitelji one druge struje.

Razlog za netrpeljivost metalaca i pankera u Beogradu 80-tih je činjenica da su to bile dve najveće subkulturne grupacije na muzičkoj sceni. Hipici su nestali, darkeri su se u to doba još držali svojih pank korena, skinhedsi tada nisu bili izdvojeni u posebnu grupu od pankera a rokabilijevci su bili složna i jaka ali u odnosu na pankere i metalce malobrojna ekipa. Interesantno je da nije bilo rivalstva između pankera i rokabilijevaca iako je ono postojalo na internacionalnom nivou.

Ono što je posebno zanimljivo da je netrpeljivost između pankera i metalaca bila pojava vezana isključivo za jugoslovenske prostore. Takvo rivalstvo nikada nije postojalo recimo u Velikoj Britaniji. To je još jedan pokazatelj da je jedini razlog svađa pankera i metalaca na našim prostorima bilo to što sem te dve subkulturne grupe 80-tih sa izuzetkom rokabilijevaca nisu ni postojale. U svakom slučaju dobro je što podela i sukoba među pankerima i metalcima više nema. I ne treba da ih bude. Isto važi i za sve druge subkulturne grupacije. Muzička „plemena“ Beograda treba da budu ujedinjena, dosledna i okrenuta zabavi, što je i suština svega. Netrpeljivost zaslužuje krupni kapital u muzici koji im otima i poslednji dinar iz džepa.