Tenis se igrao i pre Noleta

Nakon meča Đoković je, između ostalog, izjavio: „Mi smo dve male zemlje koje nemaju tenisku tradiciju, nismo imali velike igrače koji su dolazili do ovih visina, mislim da je poruka za bilo kog mladog tenisera, koji su gledali ovo finale, rekao bih im sanjajte veliko, ne dozvolite da vam niko oduzme snove, nebitno odakle dolazite.“

Lepo je to što je Đoković želeo da obodri mlade koji se bave tenisom, a dolaze iz zemalja koje ne spadaju u red najtrofejnijih u tom sportu, da veruju u uspeh, međutim tvrdnja koju je izrekao jednostavno nije tačna.

Naime, da u Grčkoj ne postoji teniska istorija, teško da bi „izrodila“ Cicipasa, najboljeg tenisera svih vremena u svojoj istoriji.

I Đoković je, što svako zna, naš najbolji teniser ikad, ali to naravno ne znači da je u pravu kada tvrdi da „Srbija neme tenisku tradiciju“.

Naprotiv, to što je rekao jednostavno ne odgovara činjeničnom stanju.

Dovoljno je izneti podatak da je muška jugoslovenska teniska reprezentacija svoj prvi takmičarski meč u Dejvis kupu odigrala još daleke 1927. godine. Srbija je inače pravni naslednik Jugoslavije, shodno tome i svih sportskih rezultata ostvarenih pod tim imenom.

Pored toga što se tenis na našim prostorima igra veoma dugo ne može se reći da u tome nije bilo uspeha i da Đoković u zemlji nije imao na koga da se ugleda kada je započinjao svoju tenisku karijeru.

Sedamdesetih godina Nikola Pilić je bio poznato ime u svetskom tenisu. Osvojio je tri turnira, na ATP listi je dogurao do visokog 12. mesta a zabeležio je i jedno grend slem finale na Rolan Garosu 1973. godine u kome je izgubio od čuvenog Ilije Nastasea.

Na istom mestu na kome je Đoković izgovorio da Srbija nema tenisku tradiciju, na „Australijan openu“ 1985. godine Slobodan Boba Živojinović je u četvrtfinalu pobedio poznatog američkog tenisera Džona Makenroa.

Nacija se tada oduševljavala njegovim šmekerskim potezom kada je, dok se Makenro svađao sa sudijom zbog po njemu sporne odluke, odmarajući se u centralnoj loži zagrizao sendvič ali i odbio ponuđeni šampanjac čekajući ishod rasprave.

U polufinalu je poražen od Matsa Vilandera. Sledeće godine Živojinović se plasirao i u polufinale Vimbldona gde je izgubio od hladnokrvnog velikana Ivana Lendla.

Najbolji plasman u pojedinačnoj konkurenciji mu je bilo 19. mesto, a 1986. godine je dosegao do prvog mesta na rang-listi dubl igrača. Te iste godine je u paru sa Andresom Gomezom iz Ekvadora osvojio i „Ju-Es open“.

Naravno, o „belom sportu“ na našim prostorima se ne može pričati a da se ne pomene legendarna Monika Seleš, koja je bila i najbolja teniserka sveta. Sa Goranom Prpićem je 1991. godine osvojila i Hofman kup za Jugoslaviju.

Dakle, rezultati Novaka Đoković su izuzetni i nesporni, ali nisu bez „korena“ već predstavljaju nadgradnju svega onoga što je ostvareno prethodno a što ne sme biti zaboravljeno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.