Turska kafa

Za susednim stolom konobar je mlađem paru stranaca objašnjavao šta sve ima na meniju. Naravno, opredelili su se za specijalitete srpske kuhinje. Nakon toga konobar je uslužio damu u čijem sam društvu bio i mene, primio narudžbinu i odjezdio prema kuhinji. Sa stola iza nas sam nehotice čuo delove razgovora na srpskom u kome se apostrofiralo šta je to „srpski nacionalni interes“. Konobar je prilazio s vremena na vreme tom stolu i ležerno pričao sa gostima iz čega se moglo zaključiti da su dobri poznanici.

Uskoro je stigla hrana pa sam se posvetio jelu i razgovoru sa svojom pratiljom. Nakon što smo završili sa ručkom ona je poželela da popije kafu. Pozvao sam konobara koji je odmah došao i naručio dve kafe. Kakve, pitao je on, „dve turske, moliću“, odgovorio sam ja. NJegov izraz lica se promenio i postao malo strog usudio bih se reći. „Izvinite, gospodine, takvu kafu ne služimo. Mogu vam ponuditi samo domaću“, zvaničnim glasom mi se obratio konobar. „Pa na tu i mislim“, odgovorih. „A ne, nije to isto. Ovde služimo samo domaću kafu. Tursku ne.“ Prezirem inaćenje jer je besmisleno, ali prkos praktikujem kad god je neko gord i ohol a naš do tog trenutka ljubazni konobar se upravo u to pretvorio. Da nisam bio u ženskom društvu verovatno bih ušao u raspravu sa njim ali sam se ipak suzdržao i samo kazao, „mislim da smo se razumeli šta želimo“. Nakon izvesnog vremena kafe su stigle uz komentar „dve domaće kafe, izvolite“. Shvatio sam da stalnim ponavljanjem da je reč o „domaćoj“ kafi konobar pokušava da mi demonstrira ono što sasvim pogrešno smatra svojim „patriotizmom“.

U Srbiji je uobičajeno da se domaća kafa naziva turskom. Takođe, na naše prostore kafa je došla sa tadašnjim turskim zavojevačima pa ju je logično tako nazvati. Nije zgoreg pomenuti i da je kafana reč turskog porekla, što očito konobar naklonjen „srpskom nacionalnom interesu“ ne zna.

Osnovni problem je u tome što neki ljudi ne umeju da izraze patriotizam na pravi način i mešaju ga sa nacionalizmom. „Nabijanje na nos“ nekom da je kafa „domaća“ a ne „turska“ je upravo nacionalizam. Patriotizam se sastoji u navijanju za reprezentaciju svoje zemlje, kada poznaješ njenu istoriju, kada voliš svoju ulicu, grad, zemlju, njene stanovnike, polja, šume, livade, reke i planine. Patriotizam je kada si ponosan na svoje ali ne potcenjuješ druge. Po mojim kriterijumima ipak najveći patriotizam je kada se protiviš smanjivanju penzija i plata, diskriminatorskom Zakonu o radu, solidarišeš sa porodicama koje izbacuju iz stanova i zalažeš da se subvencije poslodavcima usmere ka socijalno ugroženima. To je istinski patriotizam koji nacionalistima kako uličnim tako i salonskim nikad neće biti jasan i prihvatljiv.