Vučićevi „argumenti“ o dualnom obrazovanju

Tom prilikom, iznoseći „prednosti“ dualnog obrazovanja, koje je uvedeno u srednje škole u Srbiji, Vučić je istakao da kada đaci izađu iz takve škole njih 65 odsto odmah pronađe zaposlenje, a od onih sa klasičnim obrazovanjem, 42 odsto.

To je trebalo da bude „argument“ o navodnoj superiornosti dualnog nad klasičnim obrazovanjem.

Ono što predsednik Vučić govori imalo bi smisla da u Srbiji postoji izbor pa da đaci biraju da li će se školovati kroz dualno obrazovanje ili ne.

Međutim, takav izbor ne postoji pa čak 35 odsto dece tokom svog školovanja predstavlja jeftinu radnu snagu, a nakon što ga okončaju neće dobiti posao u delatnosti u kojoj su obavljali „praksu“.

Jednostavno, poslodavac nema zakonsku obavezu da ih primi.

Takođe, procenat omladine koja se zaposli odmah posle školovanja kroz dualno obrazovanje nije uzrokovan time što su prošli kroz taj sistem već zato što u tim sektorima postoji veća potreba za radnom snagom nego u drugim delatnostima.

Drugim rečima, i da ne postoji dualno obrazovanje u Srbiji procenat učenika koji nađu posao odmah nakon školovanja bio bi isti.

Drugi „argument“ u korist dualnog obrazovanja koji je izrekao predsednik Vučić je taj da oni koji su ga u školi imali primaju prosečnu platu od 80.000 dinara, a oni sa uobičajenim obrazovanjem 61.000 dinara.

Ovi podaci definitivno nisu tačni. Naime, u sistemu dualnog obrazovanja nalaze se i trgovačke škole.

Plate u tom sektoru, ne samo za početnike već i za one koji imaju po dvadeset i više godina staža, ne dostižu ne 80 hiljada dinara već su niže i od 61.000, odnosno druge cifre koju je predsednik Vučić pomenuo.

Priča o tome kako dualno obrazovanje donosi visoke plate u zemlji u kojoj polovina zaposlenih mesečno prima oko 57.000 dinara, zvuči potpuno iracionalno i besmisleno.

Čak i da je sve što je predsednik rekao tačno a nije to nikako ne može da bude izgovor za zalaganje za dečji rad, koji omladini uskraćuje mogućnost sticanja klasičnog obrazovanja nužnog za suočavanje sa životnim iskušenjima koja slede.

Dualno obrazovanje, u Srbiji zakonski propisano 2017. godine, podrazumeva da poslodavac pod izgovorom da učenici srednjih škola na taj način „stiču, usavršavaju i izgrađuju znanja, veštine i sposobnosti“ ima pravo da koristi njihov rad 35 sati sedmično.

Za obavezu da rade kod poslodavca predviđeno je da srednjoškolci budu plaćeni u novčanom iznosu manjem od zagarantovanog minimalca.

To je sramno i predstavlja nazadno vraćanje u 19. vek kada je dečji rad bio uobičajena pojava.

Po definiciji Međunarodne organizacije rada, dečji rad se odnosi na „zapošljavanje dece u bilo kom poslu koji ih lišava njihovog detinjstva“.

Dualno obrazovanje upravo to čini. Zbog toga je zakon koji ga omogućava potrebno momentalno ukinuti i sa tom praksom, protivnom dečjim interesima, odmah prekinuti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.