Zajedništvom do većih plata

Podsećanja radi, Vlada Srbije je donela odluku da se od 1. januara plate, koje se obezbeđuju iz budžeta, za oko 500 hiljada zaposlenih u javnom sektoru povećaju u iznosu od 12,5 odsto. U UGS „Nezavisnost“ smatraju da to nije dovoljno i sasvim su u pravu.

Jedan od najjačih argumenata zbog čega je to zaista tako izrekla je na protestnom skupu Čedanka Andrić, predsednica UGS „Nezavisnost“, koja je naglasila da se zbog niskih ličnih dohodaka javni sektor unazad godinama suočava sa odlaskom kadrova koje nije lako nadomestiti.

Protivno pogrešnom mišljenju neoliberalnih krugova, kako su plate radnika u javnom sektoru „velike i bolje nego u privatnim firmama“, ogroman broj njih ima prihode daleko niže od prosečne zarade u Srbiji čiji je zvaničan iznos oko 75.000 dinara. To je takođe neoboriv argument zbog čega povećanje od 12,5 odsto nikako nije dovoljno za dostojanstven život zaposlenih čije plate dolaze iz budžeta.

Zahtev radnika u javnom sektoru za povećanje plata u iznosu od 25 odsto bez rezerve treba da podrže i oni koji rade kod privatnih poslodavaca. Jednostavno, ako država poveća plate u sektoru gde je ona vlasnik, na taj način će i privatni sektor biti prinuđen da uradi isto, kako ne bi ostao bez preko potrebne radne snage za stvaranje profita.

Takođe, i u privatnim preduzećima plate većine zaposlenih su niske i uglavnom ispod republičkog proseka. S obzirom na to da jedna trećina svih zaposlenih u Srbiji radi za platu nižu od 50.000 dinara a da će iznos minimalne zarade od 1. januara biti svega 40.000 dinara, što je ispod nivoa minimalne potrošačke korpe koja vredi 46.652 dinara, jedini logičan zaključak je da bi radnici u našoj zemlji, bez obzira u kom sektoru rade, trebalo da deluju jedinstveno kako bi se izborili za veća primanja i bolji socijalni položaj.

Zbog toga je veoma bitno da podržavaju jedni druge, te da oni iz privatnog sektora dolaze na proteste kolega iz javnog a ovi drugi da se solidarišu sa radnicima iz privatnog kad god se bore za popravljanje svog socijalnog položaja. U tom smislu je veoma važna i saradnja sindikalnih centrala u Srbiji, kako reprezentativnih tako i onih koje to nisu. Učešće većeg broja sindikalnih organizacija u socijalnim protestima, pa tako i onih na kojima se zahtevaju veće zarade, donosi i veću brojnost, a ona je jedan od osnovnih preduslova kako bi se zahtevi radnika u protestu ili štrajku ispunili.

Za veće zarade se svakako treba zalagati i na sastancima Socijalno-ekonomskog saveta ali praksa iz drugih evropskih zemalja, poput Grčke, Francuske, Britanije, pokazuje da je istovremeno nužno štrajkovati i demonstrirati kako bi se obezbedio bolji standard ljudi koji žive od svog rada.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.