Zašto štrajk u Juri nije bio uspešan?

Radnici koji su štrajkovali skoro tri pune sedmice veoma su razočarani zbog toga što i pored, kako su istakli, evidentnih zakonskih prekršaja menadžmenta južnokorejske kompanije i pritisaka na učesnike obustave rada, nadležni u državi nisu spremni da preduzmu nikakve sankcije povodom toga.

Štrajk zaposlenih u leskovačkoj Juri, koji je počeo 7.juna, iako neuspešan, ostaće upamćen kao jedna od dužih i upornijih obustava rada u novijoj istoriji Srbije.

Takođe, reč je o jednom od retkih štrajkova sa nepodeljenom podrškom gotovo svih sindikalnih centrala u zemlji koje nisu učestvovale u obustavi rada ali su se sa njom u potpunosti solidarisale.

Pitanje koje treba postaviti je to zbog čega obustava rada iako disciplinovana i istrajna nije dala rezultate u korist štrajkača.

Nužno je naglasiti da je osnovni razlog zbog čega štrajk u Juri nije bio uspešan malobrojnost njegovih učesnika.

Tako je, primera radi, poslednjeg dana obustave rada, u njoj učestvovalo svega oko 100 zaposlenih.

Svi ostali su radili, među njima i oni koji su u stalnom radnom odnosu te ih poslodavac ne može baš tako lako otpustiti.

Na taj način nije zaustavljen proces proizvodnje i ostvarivanje profita poslodavca, što je inače jedina stavka koja ga interesuje.

Masovnost obustave rada je dakle glavni preduslov da se može doći do ostvarenja zacrtanog cilja.

Drugi važan preduslov su štrajkači fondovi.

Poslodavac nije dužan da plaća zaposlene kada su u štrajku tako da je veoma važno imati dovoljno novca kako bi štrajkači u tom periodu mogli da održavaju svoju egzistenciju.

U tom segmentu je veoma važna asistencija sindikalnih centrala svojim podružnicama koje su u štrajku.

Treći razlog neuspeha treba tražiti u činjenici da iako se sindikalna solidarnost u Srbiji povećala u odnosu na prethodni period još uvek nije prešla sa reči na dela.

Održan je samo jedan skup podrške štrajkačima i to u Južnoj Koreji.

Sve drugo se svelo na saopštenja podrške što nije obeshrabrilo poslodavca u nameri da ne ispuni štrajkačke zahteve.

Stoga je neophodno da se uz detaljnu analizu štrajka u Juri izvuku pouke na koji način socijalni protesti mogu biti učinkoviti.

U ovom trenutku je pak najvažnije sačuvati radnike koji su učestvovali u štrajku od eventaualnog revanšizma poslodavca.

Niko ne sme biti otpušten niti sankcionisan zbog učešća u obustavi rada.

Bez obzira na sve, štrajkači u Juri treba da budu ponosni na sebe i da svoju pravednu borbu nastave drugim sredstvima ali i novom obustavom rada ako ne bude drugog rešenja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.