Zombi gradom neće šetati

Marš građana našminkanih da izgledaju kao „živi mrtvaci“ iz starih kultnih treš horor filmova kretao se trasom od Doma omladine preko Terazija, Pionirskog parka, Andrićevog venca do Doma omladine.

Kako sam saznao od nekih učesnika šetnje u jednom trenutku im se, sve sa ikonama, približila grupa demonstranata koji su izražavali svoj revolt zbog održavanja takve manifestacije u Beogradu. Oni smatraju da je to promovisanje „satanizma“ i „širenje sektaških ideja“ među omladinom koja zbog toga može „zagaziti duhovnom stranputicom“. Ranijih godina neke ultradesničarske formacije su se, pod raznim izgovorima, zalagale i za zabranu Zombi šetnje. NIsam uspeo da saznam koja se grupacija odlučila da demonstrira protiv zombi manifestacije ovog puta ali je očito reč o pravoslavnim fundamentalistima čije je delovanje ne samo reakcionarno već i krajnje neprihvatljivo.

Svima onima koji znaju da naučno-fantastični i treš horor filmovi imaju zadatak da zabave gledaoce (čak nemaju tendenciju ni da ih uplaše kao klasični horori) a nikako da šire bilo kakvu „bezbožničku kampanju“ optužbe verskih fanatika na račun zombi svečanosti su potpuno smešne. Zombi šetnja je naime prilika da se ljubitelji kultnih serija poput „Walking Dead“, „Z Nation“ i „iZombie“ okupe i zabave na sebi svojstven način. Većina od njih su čak vernici a baš niko od okupljenih niti je sektaš niti se rukovodi bilo kakvim praznoverjem. Svako normalan i racionalan je apsolutno protiv bilo kog oblika satanizma i sektaštva koji ugrožava ljudski život i zdravlje. Međutim tvrditi da Zombi šetnja na bilo koji način vređa ili predstavlja pretnju bilo kome pa tako i vernicima je najobičnija budalaština.

Bez obzira što ih je malo i što su naizgled bezopasni verskim fanaticima se nikako ne treba podsmevati. NIje zgoreg podsetiti da je hriščanski fundamentalizam u prošlosti slao ljude na lomaču zato što su tvrdili da je Zemlja okrugla ili je nedužne žene optuživao za „veštičarenje“. Ne postoji ni trunka sumnje da bi se savremeni fundamentalisti represivno ponašali kada bi imali priliku da kroje ljudske sudbine. Verski fanatizam nije vezan samo za hrišćanstvo i pravoslavlje već i za sve druge konfesije, a zajednički imenitelj je da mu treba kontrirati na svakom koraku. Inače, mogli bi se naću u mračnjaštvu prema kome bi zamišljena „zombi apokalipsa“ predstavljala „bezbrižni izlet u prirodu“. Kada bi verski fanatici dobili priliku da svoje retrogradne ideje sprovedu u praksu prvi na njihovoj listi za „odstrel“ bi bili navodni „satanisti“ i „sektaši“. Posle bi na red došli oni koji gledaju zombi filmove i serije i fanovi rok muzike. Sledeći bi bili pripadnici seksualnih manjina, zatim ateisti, političko-filozofske opcije koje tvrde da je „religija opijum za narod“, sledbenici „rivalskih“ religija i tako dalje. Kako bi sve to moglo da izgleda najbolje je prikazano u američkoj seriji „The Handmaids Tale“ koju po drugi put u kolumni „Čoškarenje“ toplo svima preporučujem da pogledaju. Verski fanatizam je ekstremizam koji se ne sme ignorisati. Naprotiv, treba mu se argumentovano i staloženo suprotstaviti jer je opasan, isključiv i anticivilizacijski.