Anemija i anomija

Pošto je iz njegove zemlje prethodno stigla poruka da se više neće ratovati u Rusiji, što znači samo negde drugde na tuđem terenu, a naš je pogodan, „small is beautiful“, a prvi bezbednjak Nikolaj Patrušev poručio da niko više neće izvoziti sopstvene probleme u Rusiju, postaje poprilično jasno kakva je uloga zaokretom namenjena Srbiji. Američki ambasador Kajl Skot indiferentnije gleda na srpsko nadmetanje užetom, istok – zapad, i naglašava da Srbija može da ima dobre odnose i sa Rusijom i sa Zapadom, barem do ulaska u EU to jest još nekih tri, četiri, pet godina… Zaokret u smislu Rusija ili NATO za njega je falš izbor, ali, naravno, svaki ciga svoga konja hvali, smatra da su za Vojsku Srbije važnije operacije koje ima sa Alijansom. U to ime „manje važna“ operacija počela je danas, nad i oko Beograda, oružane snage Srbije, Rusije i Belorusije pod romantičnim naslovom „Slovensko bratstvo“ vežbaće antiterorističko reagovanje, desant i odbranu od masovnog napada iz vazduha. Lično ne volim zimu ni na razglednici, a ova vežba me, nažalost, asocira na duge, sibirske zime u Beogradu….

Jeste da je premijer Vučić eksplicitno izjavio da nema zaokreta jer Srbija ostaje na evropskom putu i neće u Evroaziju, društvena enigma time nije rešena, naprotiv, uvećava se posle špijunskih afera i ozvaničenog pokušaja atentata na njega. I dok se neki sprdaju sa tim, navodeći Gugl mape kao dokaz te „izmišljotine“, drugi premnogo pričaju bez da išta kažu i sve postaje još konfuznije kada i sam Vučić, koji nikada ne sumnja u sebe i svoje najbliže, posumnja da će se počinioci pokušaja atentata ikada naći… Ako nam je za utehu, ni svi aspekti uspelih političkih atentata, od Cezara, preko kralja Aleksandra, pa do Ferdinanda nikada nisu otkriveni, ne znam da li preti ili smiruje bezbednosni stručnjak, pa se to još lakše može dogodi sa pokušajem… U svakom slučaju špijunska dramatika, državni udari i pokušaji atentata nisu za potcenjivanje, jer čak i da jesu sastavni deo „Vučićevog političkog rijalitija“, Čehovljeva obešena puška u prvom uvek puca u završnom činu… Time se iznova otvaraju nova pitanja, ko je odgovoran, ko je u lancu zatajio, policija, BIA, VBA, da li je satanizacija bezbednosnih službi sastavni deo smišljenog plana u kome vuku konce i Amerikanci i Rusi… U svakom slučaju treba sve istražiti i bez potpaljivanja izvestiti, ionako zgroženu javnost crnim hronikama i ko je koga preklao sekirom, testerom ili nožem, mafijaškim obračunima, porukama očajnih samoubica ili slavljenjem osuđenih ratnih zločinaca. Srpska ih čak nagrađuje jer su joj postavili temelje, Plavšić, Krajišnik, Koljević, Karadžić….

Manjak crvenih krvnih zrnaca kod ljudi naziva se anemija, manjak društvenih vrednosti, neefikasnost društvenih normi i zakona u periodima društvene i političke krize, ratova, pobuna, tranzicije kada više ne važe stare a nisu stvorene nove vrednosti, kada vlada konfuzija, destabilizacija društva a često i delinkventno ponašanje Emil Dirkem naziva anomijom. Prema toj definiciji, Srbija je anomična a njeni građani sve anemičniji… „Kada jedan kritični trenutak mine, socijalna mreža se relaksira, intelektualno saobraćanje jenjava, a pojedinac se spušta na svoj uobičajeni nivo“, kaže francuski sociolog. Srbija već godinama, otkako Vučić kao, vrhovni meteorolog, svetli i mrači, nikako da dođe na uobičajeni nivo. Stalno je na nekom istorijskom maksimumu uronjena u istorijski minimum prethodnika u neprekidnoj hipertenziji, u kojoj mnogo toga što ne bi trebalo da se radi baš se namerno radi. Ako u nekoj sinkopi zaliči na uobičajeni nivo i ako baš nema ništa da podigne zabrinutost nacije, onda su tu dežurni krivci; nevladin sektor, Saša Janković, Šabić … spiskovi neprijatelja koje je nedavno izvadio iz naftalina politički otac naprednjaka Vojislav Šešelj. I tu dolazimo do ključnog pitanja može li društvo biti zdravo ako se stalno ponavljaju iste greške, ukratko, vodi bolesna politika: Evo malog testa. Ako na postavljenih šest pitanja većinom odgovorite potvrdno, onda nije reč samo o društvenoj pojavi, anomiji, već i o bolesti. 1. Sumnjičavost: kada vlast veruje da je ljudi iskorištavaju i žele da obmanu. 2. Okupiranost neopravdanim sumnjama u lojalnost prijatelja i poslovnih saradnika. 3. Nepoveravanje drugima zbog straha da će ta informacija biti iskorišćena protiv nje. 4. U dobronamernim sugestijama traži skrivena značenja. 5. Konstantno zamera drugima, ne oprašta uvrede ili štetu koju su joj, kako smatra, naneli drugi. 6. Primećuje atak na sebe a divi se ugledu koji drugi ne uočavaju i brzo to pretvara u protivnapad.