Budućnost kao farsa

Pupoljci kestena, topole, lipe, zove… lenjo se i sporo probijaju, kao da je drveće i žbunje obolelo od kovida. Travnjaci su flekavi od pseće kake i tragova čađi, PM2.5, PM10, 03…

Situacija je dramatična, bolnice pune, lekari iscrpljeni, mnogi nezadovoljni jer država nema nikakvu strategiju, i po čuvenom srpskom inatu sve radi suprotno od razvijenih evropskih zemalja.

Dok njima nije padalo na pamet da uvode policijski čas, Srbija ga je imala, a danas, kada svi stavljaju katance i ograničavaju kretanje, Srbijica, pola riba – pola devojka koja malo pliva, puno zbori, baš kao i njen krizni štab, dogurala je dotle da, na primer, prekjuče, ima gotovo, isti broj novozaraženih kao velika Amerika – i, nažalost više mrtvih.

Šta reći? Ništa, naravno!

Cela zemlja je u previranju pristrasnog manipulisanja informacijama koje afirmišu unapred rigidno postavljene stavove, što je inače najmoćnija kognitivna subjektivnost.

Primer – jednoumni, recitatorski parlament.

Sve poslanike vladajuće partije na javnom servisu potpisuju ne imenom partije kojoj pripadaju već njenim sloganom „Aleksandar Vučić, budućnost za našu decu“.

U toku dnevnog zasedanja ovaj potpis pojavi se na stotinu puta.

Ako se tome doda da i poslanički deklamatori, svi do jednog, svoj govor počinju zahvaljivanjem Vučiću, a završavaju kao on, živela Srbija, atmosfera pristrasne poželjnosti je kreirana. Njen centar je Vučić!

Ne manjka ni njegova samopromotivna zasluga.

U svojim funkcionerskim  kampanjama trenutno je po gradilištima, potencira ponos zbog istorijskih dostignuća kakvih nikada pre i do njega nije bilo i posle ove najavljuje i drugu kampanju po svim okruzima i svim opštinama da bi promovisao vakcinaciju protiv kovida i žrtvovaće sopstveno rame nekoj medicinskoj sestri na selu ne bi li namamio, kako samouvereno reče, oko 500 hiljada žitelja da prime cepivo!

U prevodu rečeno, da glasaju za Njega, jer Njemu uskoro ističe mandat.

Potonja najava me podseća na sličnu, o izgradnji školskih toaleta, što je zaboravljeno, jer se u međuvremenu pojavio teži problem, izlivanje fekalne kanalizacije ne samo po obodima glavnog, već i mnogih drugih gradova Srbije!

Đubre i divlje deponije da ne pominjem.

Život po diktatu kovida izmenio je planetu, život po diktatu Vučića izmenio je Srbiju!

Kovid je razotkrio bezbroj slabosti neoliberalnog kapitalizma, prvenstveno štetnost smanjenja socijalnih usluga i javnog zdravlja, a „vakcinalni aparthejd“, neprimerenim politikama razvijenih zemalja dodatno zatrovao tragičnu svetsku situaciju u kojoj izostaje snažnija solidarnost.

Profit i farmaceutski lobi pokazuju se kao nepremostiva prepreka.

Poput krave koja daje rekordnu litražu mleka ali se ritne i uvek ga prospe, i Vučić uradi po neku dobru stvar kao što je obezbeđivanje antikovid vakcina i sa Istoka i sa Zapada, podela viškova istih susedima, ali njegovo nastojanje da pandemiju koristi da bi radio šta hoće postaje nesnosno, kao što je neizdrživ njegov svakodnevni desant na javni prostor.

Glavni problem Srbije nije samo zarobljena država, što je konačno primetila i EU, već i zarobljena privreda.

Subvencioniranje građana dva puta sa po 30 evra, ne samo što je ponižavajuće, već ne rešava nijedan ključni problem, ali je delotvoran marketinški trik za predstojeće izbore.

Narativ o neverovatnom privrednom rastu obična je izmišljotina, a najbolje je ilustruju niske, gotovo nepostojeće privredne investicije.

Da bi se privreda ubrzano razvijala neophodno je, tvrde ekonomisti, da takve investicije čine oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda, a one su ispod 20 odsto.

Stručnjak Vučić je subvencioniranjem inostranih investitora prešao maksimum od tri milijarde evra, a na hiljade domaćih malih i srednjih preduzetnika ne sme da investira jer „ako se pokaže da imaju novca, da su uspešni, odmah će na vrata da im zakucaju stručnjakovi reketaši“ (M. Lakićević).

Ljudi se povlače, ne šire biznis i u inostranstvo ne beže samo oni već i njihov novac. I tako će biti dok su ovi na vlasti ili dok se međusobno ne raskantaju potisnuto krilo vladajuće SNS i krilo koje vodi predizbornu kampanju – dakle, u neprekidnoj ekspanziji, Aleksandar Vučić, budućnost za vašu decu! Kakva farsa!