Definicija situacije

Istraživanje martovskog javnog mnjenja, naručilac Institut za evropske poslove, pokazuje da je naprednjačka lista, AV – za našu decu, na platou „definicije slučaja“ i da ima podršku 61,9 odsto opredeljenih glasača.

Doduše, taj procenat se dobija kada se odbije nešto više od trećine ispitanika na uzorku od hiljadu i nešto koji su se izjasnili kao neopredeljeni ili bi u slučaju moranja ubacili nevažeći listić. Drugim rečima ovih, zaokružimo, 62 odsto dolazi od preraspodele podataka od 70 odsto!

Šizofreničnim ciframa da 75 odsto anketiranih ne veruje političkim strankama, a 60 odsto ne veruje političarima, među njima je više muškaraca starosti do 44 godine sa najmanje srednjim nivoom obrazovanja uglavnom iz urbanih sredina, pandan su oni koji veruju, uglavnom penzioneri iz ruralnih oblasti!

Uzajamna je, dakle, recipročna povezanost borbe protiv korone sa borbom za pobedu na predstojećim izborima.

Kada se uz to, s kovidom neutralizuju svi politički protivnici, oblate neistomišljenici, kontrolisani mediji upregnu u odbranu lika i dela i napade na sve koji tako ne smatraju, društvo fragmentizuje i deli kao amebe, u takvoj „definiciji situacije“ jasno vam je zašto šef Ane Brnabić zajedno sa njom i ostalim partijskim, kronističkim, nepotističkim i tabloidnim prijateljima koristi kovid za predizbornu političku kampanju, propagira sebe i respiratore koje je on, spasilac, teškim i napornim radom, crnim fondovima i ličnim vezama nabavio!

Uopšte ne sumnjam da je njegov lični angažman bio izuzetan ali toliko potenciranje samozasluga prelazi meru pristojnosti i vrlo je iritantno.

Nije on to sam smislio, pripada istoj savetničkoj američkoj školi mišljenja i ponašanja kao Tramp, koga značajan deo sunarodnika doživljava kao „zloćudnog narcisa“, „duhovnu crnu rupu“ „koji prosipa maglu mutnih parola uz fragmente paranoičnih rečenica“.

Ukidanje prisustva novinara na konferencijama za medije, zbog brige za njihovu zdravstvenu zaštitu, imalo bi smisla da „šef“ na isti način isključi medije i sa svih svojih konferencija i putešestvija po Srbiji dok traje vanredno stanje. Ovako samo je šlag na torti licemerja kojom aktuelna vlast pokušava da zatrpa usta javnosti slatkoćom i izbegne gorka pitanja.

Tako je na prekjučerašnjoj tzv. konferenciji, u odsustvu dr Kona i dr Darije Kisić Tepavčević, glavnu reč vodio ortoped, na poziciji pokrajinskog sekretara za zdravstvo, Zoran Gojković.

U maniru svog pretpostavljenog izbegao je da odgovori na ključna pitanja, držao je politički govor, uz mantru građani su krivi, izbegavajući da se zameri Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ukratko, kao da nam je stavljao gips na glavu, prisetivši se jedino da je procedura za preuzimanje preminulih ista kao i u redovnom stanju. Baš utešno! Neko je lepo zapazio došli smo do faze: čiste ruke, ispran mozak!

Jeste da je jedan upravnik doma za stare uhapšen jer je bukvalno lagao o situaciji i time opasno ugrozio život 140 ljudi, ali to je samo paradigma opšte prakse u Srbiji u kojoj v. d. direktora mnogih institucija i javnih preduzeća, pa tako i zdravstvenih, bivaju postavljeni na ta mesta, po poslušništvu a ne po kvalifikacijama i njihova jedina je ambicija da ne razočaraju šefa.

Pokazalo se da politički preživljava samo mali broj onih koji su ga razočarali ali njih nije otpustio jer od njih zavisi. Mali, Gašić, Vazduplohovac, Vulin…..

Naravno, na takvoj konferenciji ne može da se sazna zašto je Srbija i pored primene najoštrije izolacije među trideset najrepresivnijih zemalja u svetu, u regionalnom vrhu po broju obolelih i smrtnih slučajeva!

Zašto penzioneri nisu dostojni ni da ima se kao zatvorenicima, omogući izlazak u šetnju jedan sat dnevno kada za druge važi policijski čas.

Zašto mesec dana krizni štab i njihov politički šef nemaju sluha za probleme autistične dece i uopšte ljudi sa posebnim potrebama. Zašto je Jovana Popović odležala u zatvoru, a pop u Novom Sadu koji je prekršio pravila o okupljanju i zaštiti javnog zdravlja nije ni prekršajno upozoren.

Na mom prozorskom horizontu, izuzev drona kojem mahnem svaku noć, totalna praznina. Ma nisu se mesec dana pojavili ni čistači ulice da je operu vodom, a kamoli, gromoglasno najavljena, vozila za dezinfekciju iz Rusije.

To što ih ja ne vidim ne znači da ih nema na nekim drugim tačkama u Beogradu, nije neka šteta, ali ako oni koji vladaju ne vide šta muči značajan broj građana Srbije, onda smo svi u velikom problemu!