Deoba ćelije

… dok druge liste u istim terminima, sve zajedno, nisu uspele da ostvare ni deseti deo toga, njegova izborna pobeda nad nevidljivom političkom opozicijom i nije bogznašta.

Imajući u vidu sve vrste pomoći koje je sam sebi dodelio uništavanjem nezavisnih institucija, da ga ne bi mogle kontrolisati, REM, Agencija za borbu protiv korupcije, blokirana Skupština Srbije, Gradska izborna komisija sa nezakonitom prevagom članova njegove partije, imajući u vidu seljakanje po televizijama i intervjue neograničenog trajanja u „prajm tajmu“, pa uživo prenošenje mitinga istovremeno na više televizija, pa krivične radnje, potkupljivanje, ucene, pretnje i falsifikati „apela 1000“, imajući, dakle, u vidu pomoć sa strane, Merkel, Putin, Mogerini… trebalo je da pobedi minimum sa preko 90 odsto dobijenih glasova, a nije! Nije osvojio ni apsolutnu većinu, što je dao u zadatak svojim pretorijancima na završnoj konvenciji, a koji su se, kao i on, služili nedozvoljenim sredstvima korišćenja javnih resursa, i nisu prezali od zakonom zabranjenih produciranja u zabavnim programima, po školama i sl….

U takvim, dakle, neravnopravnim uslovima, jeste pobedio i zaokružio svoju autoritarnu vlast! Satanizacijom i gaženjem političkih oponenata, kupio je izvesno vreme za neometano vladanje! Time je, naravno, oduzeo radost onima koji su se nadali da će barem u Beogradu da mu vide leđa i sada, zgroženi, depresivni, apatični iščekuju njegove naredne poteze mrmljajući sebi i oko sebe: Kakvi smo mi to ljudi, kakav smo mi to narod? Ali, to što ih je učinio nevidljivim ne znači da ne postoje! I oni i opozicija!

A kad smo kod učinka opozicije: Da se dogovarala kako da pomogne Vučiću, ne bi mu pomogla koliko mu je pomogla, navodnim, rušenjem! U Sevojnu su mogli da se ujedine i osvoje relevantnih trećinu glasova, u Beogradu nisu! Ređanje u kolone bez ikakve logike, nacoši i narodnjaci sa građanskim i levičarskim opcijama bilo je, unapred, riskantno, a i ono što se grupisalo na „beskrajno“ mnogo lista dobijenih složenom deobom ćelija, mitozom, Demokratske stranke, na Đilasa & kompani, na Šutanovca & kompani, na odmetnute, Šapića i Bastaća, na Prokića u Zukorlić kompani, na Čedine „start ap“ kredite za mlade, samo je jedna od „interfaza“, u deobi Demokratske stranke označene kao najvećim iznenađenjem i gubitnikom ovih izbora. Pa šta! Nije smak sveta a pogotovo smak Demokratske stranke koja je utemeljena u sve demokratske promene i verujem da ima kapacitet da se prisabere i krene napred. Nije bitan rejting već jasna politika, sa jasnim ljudima koji će je promovisati. Svi sa istim političkim genom trebalo bi da se pogledaju i odluče šta će!!!!!

Da li Šutanovac posle izbornog poraza treba da ponudi ostavku, treba! Da li će je članovi njegove stranke usvojiti ne znam ali sposobnost dogovaranja sa strankama sličnog političkog opusa, trebalo bi da bude jedan od internih stranačkih prioritet u budućnosti. Najgore bi bilo da i on ode i napravi svoju strančicu. Da li je Đilas bio prinuđen da koalicira sa PSG, jer ga, navodno, DS tj. Šutanovac nije hteo? Ne znam, ali pokazalo se da ništa nije dobio od Saše Jankovića koji se, blago rečeno, pokazao netalentovanim za politiku i koji je izneverio nadanja značajnog dela glasača građanske i demokratske provinijencije. Pošto Đilas ostaje u politici pitanje je da li će osnovati svoju partiju ili će se priključiti Stefanovićevoj Novoj levici? Ne znam ali bez partije u tradicionalnim političkim sistemima se ne može! Znam da bi bilo lekovito da se deoba demokratske stranke završi i proces krene u „telofazu“ zatvaranje ćelijskog omotača i stvaranje nove ujedinjene DS ili nekakve unije demokratskih stranaka. Uz sve zamerke, kakvih je bilo, jedino se DS može suprotstaviti monolitizmu i jednoumlju jer čekanje da se sam uruši može da traje decenijama. I samo da podsetim kada je Demokratska stranka bila na vlasti sve nezavisne, kontrolne institucije su funkcionisale. Predizborna kampanja odvijala se u civilizacijski fer uslovima uz mnoge debate i sučeljavanje mišljenja! Primera radi, na predsedničkim izborima, Tadić i Nikolić imali su u minut isto vreme na elektronskim medijima, u drugom krugu Nikolić i nešto više. REM i Agencija za borbu korupcije su neprekidno zasedali a njihove preporuke i odluke su se poštovale u Republičkoj izbornoj komisiji ni jedna stranka nije dominirala.