Đinđić, nezavršeni proces

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Otmen, iskren i jasan osvrt na mesto Zorana Đinđića u tragičnoj državi. G-đa Suša dugo je u mom sećanju, još od vremena kada je odgovorno komentarisala ekonomiju SFRJ. Potom – u najmračnijim danima voljene raspadnute domovine – kada je u Sloveniji prisustvovala susretu velikih imena nekadašnje države, a ja zapamtila apel za pomoć urnisanom Sarajevu, koji je svetu uputio Čovek-heroj, bolno mršavi g-din Kemal Monteno. Današnji tekst, stoga, savršen je nastavak priče o dostojnim političarima, hrabrim novinarima i paklu u zemlji koja je – ipak, ipak – na tri (preduga?) koraka od raja.

   1. Apsolutno se slazem sa Vama. Mislim da Srbija jos nije svesna koga je imala za premijera, na žalost.

2. Tuga i opomena.

   1. Zorane, Zorane, morao si biti samo malo oprezniji i danas bi bio živ! Ali, nije bilo lako sačuvati volju za to okružen tolikom nepojmljivom mržnjom neljudi. Nisu te ubili ni Zemunci, ni Legija, ni Zvezdan, niti Šešelj i Toma sa svojim sramotnim izjavama. Ubila te je Srbija takva kakva jeste: prizemna, glupa, zatucana i jadna.

3. Nalogodavci su sada na vlasti.

4. Djindjic je postavio i standard do kojeg nivoa inteligentan, obrazovan, vredan, hrabar, sposoban i covek s odlucnom namerom da uradi ono sto govori – moze da stigne. Nakon toga mu sleduje, kako je to receno na ruskoj televiziji – zasluzeni metak. Djindjic je bio dovoljno hrabar da rizikuje da ga primi umesto nas, a danas retko koje novine smeju da objave i reci „zasluzeni metak“. Mislim da on metak nije zasluzio. Nisam sigurna da li mi nismo zasluzili da budemo tu gde smo.

5. Zoran Đinđić-završen experimet,
   Samo se pitam kako on nije mogao da skapira zapadnjakeda im je on potrošna roba i to za jednokratnu upotrebu?.Čudi me kako je mogao toliko da im veruje. Čim je malo obezbedio para za penzije i ostale mpotrebštine odmah se bacio na pitanje Kososva i to ga je koštalo života.

6. Da, genijalni vizionar! Samo on je video kako se od komunisticke guzice moze napraviti kapitalisticko lice,…. izbeljivanjem zubala!

7. Aman bre,nalogodavci su bili patrioti Srbije rijaliti,i eto,njega izbacili…Sve sto lamentirate,ide u dokaz teze,da nemamo kapacitet,za kvalitetne promene…!!! I Djindjic je vozio trotinet,prvom biciklistickom stazom u Beogradu…kad ono,staza iz 1982.godine…

8. Neshvatljivo koliko se ljudi zaludju uspehom zivota i dela ubijenog predsednika, koji je potpuno isti kao svi koji su bili pre njega i dosli posle njega. Njegova jedina prednost je da je ubijen i krajnji rezultat njegove pogubne politike osecamo i sada.

   1. Nakon sto je izabran za predsednika DS, Boris Tadic je u Subotici rekao: „Da bi menjao Srbiju moras da budes ziv. Ja imam nameru da budem ziv.“ To jeste istina, ali takva istina – nezameranje naoruzanim pljackasima i ludacima svakakvih vrsta – nas je dovela tu gde smo, ne oni koji su sopstveni zivot dali za ideju. I to zbog koga? Zbog pametnjakovica koji misle da su svi isti i da je za ovo kriv neko ko je smaknut cim se videla namera i sposobnost da promeni stvarnost. Meni je neshvatljivo da je folozof njegovog ranga hteo da menja Srbiju s takvima kao sto ste vi.

   2. Ako je bio isti, zasto je onda samo on ubijen? Na sta je to tako intimno, drago i profitabilno nekima nagazio samo on da je izazvao bes bas tog kalibra, bukvalno? Zasto ga nisu podmitili, zastrasili, ucenili, matirali, zbunili… ? Zapelo nesto?

9. Samo se slazem sa autorkom teksta u jednom, da je Djindjic podmuklo i brutalno ubijen. Kukavicluk najgore vrste je upucati predsednika vlade snajperom. Da je Djindjic bio vanserijski politicar ili vizionar, to ne stoji. Sta ima venserijsko kad celjade iz palanke ode u veliki svijet da se edukuje, u Djindjicevom slucaju on se skolovao u Njemackoj, na hiljade Srba je to isto ucinilo da bi potom usli u politicki zivot. Da je bio vizionar nikad sebi ne bih dozvolio luksuz da se po nagovoru Cede i Ruzice, tajno sastaje sa kriminalcima iz Silerove, koji ce mu docnije dohakati. Covjek sa vizijom nikad i ni po koju cjenu ne pravi pakt sa djavolom, taj faustovski pakt pretezno se zavrsi kobno, u Djindjicevom slucaju to je vise nego ocigledno. I da, za razliku od autorke ja se totalno slazem sa Goranom Vesicem. Jos od vremena copavog Broza, Srbija nije imala dva veca politicka kameleona i manipulatora od Djindjica i Vucica,obojica nisu birali sredstva da dodju do zeljenog cilja, tj. da se dograbe vlasti. Niccolo Macavielli
   bi bio ponosan njihovim politikanskim tehnikama. Takodje u Djindjicevom slucaju, cena kratkog tronovanja je bila ultimativna. Ne zelim biti zlurad ili cinican ali ne mogu se oteti utisku da je Djindjica stigla ona kosmicka pravda-karma. Zasto, to kazem!? Jer sam licno gledao Djindjica u jednom dokumentarcu BBC-a, kako sa demonskim izrazom na licu, likuje poslije hapsenja i deportacije Slobodana Milosevica. Naoruzan podlim osmjehom, pun arogancije objasnjava kako je prevario „truta“ Kostunicu, poslao ga u bezvrednu diplomatsku misiju za Bec da bi njegova ekipa mogla na brzaka da odradi posao hapsenja i deportacije Milosevica u haski kazamat. Koliko je ljudski, hrabro ili pametno bivseg predsednika drzave, svog prethodnika brutalno uhapsiti pa ga poslati u zatvor, konsekventno u smrt. Zelis smrt i nesrecu drugima, smrt i nesreca ti zakucaju na vrata. Kao sto svaka baba i strina u Srbiji znaju, znao je Zoran Djindjic kako se zametnulo krvno kolo izmedju Karadjordjevica i Obrenovica. Ali iz samo iz njemu znanih razloga je odlucio ignorisati istorijsko iskustvo Srba. Mislio je da moze precicom, na foru politicki profitirati. Dakle nema tu nista vanserijsko ili vizionarsko, autorka teksta po zadatku siri jedan vjestacki mit, bas kao i ona druga strana koja velica lik i djelo Slobodana Milosevica. Borba na smrt crnog i bjelog vuka se nastavlja. Klasican dvodimenzionalni dualizam, suprotstavi crno bjelom, dan noci. Da li ne znaju ili nece, kolumnisti se ne usudjuju da podju promisljati u svjetlosti svetog trojstva. Uvjeran sam da bi i sam Djindjic insistirao na svjezijem,inovativnijem pristupu a ne ovo prizemno pisanije koje ima potencijal da siri razdor, mrznju i neslogu u spskom drustvu.

   1. Sa vama se slazem samo u jednom – vanserijski politicar i vizionar sigurno nije bio. Onaj koji se usudio da menja Srbiju u kojoj vecina razmislja tako kao vi – a to se vidi po sastavu parlamenta, zivotnom stilu i kulturnom modelu – to sigurno nije mogao biti.

10. Sa katedre se ne uči život. U sudaru dva znanja, dr Đinđećvo dobijeno sa Ebvropske katedre gde se slavi sloboda najvrednije misli, i znanje gedžovansko – mi Srbi smo najbolji, mi Srbi smo najborbeniji, mi Srbi smo najpametniji, mi Srbi smo uvek u parvu – dr Koštunice dobijeno na Pravnom fakulteta u Beogradu, vodila su pravo u smrt slabajeg, nepoželjnog od gedžovanske vlasti sva tri državna stuba – Civilne, Vojne i Policiske.
    Da je imalo makar malo prostora, za delovanje moderne politike, nastavili bi da to rade Đinđićevi sopartijci. Koju su se pokazli da su miševi koji su se razbežali u svoje male bezvredne grupe. Jedini koji je imauo mentalnu snagu i fizičku sili da nastavi sa idejom Zorana Đinđića bio je Branislav Lečić, koga nisu izglasali bedasti članovi u DS da bude lider te Stranke.
    Ono jeste da je i Đinđić išao da čuje šta bi ga savetovao najgori od njih gedžovan – Dobrica Ćostić. No, njegov naslednik Tadić Geđovana je i poštovao, jer mu je otac LJubomir bio prijatelj sa Ćosićem. A od tog gnezda geđovanskog izlegli su se Milošević i njegova Mira. Dok treći, a najgori, Šešelj, i danas suvereno vlada, deomonstrira i ostvaruje idelologiju fašizma preko svog najboljeg učenika – Aleksandra Vučića.

11. Srbija je puna „vizionara“. pretkazivača budućnosti i sl. Setite se i vidovite Zorke.. Ja za sve ove godine ne čuh šta je pokojni Đinđić konkretno utadio za Srbiju i srpski narod uopšte. Svi pričaju samo o njegovim vizijama. Znam samo da, kada je nešto hteo, da ga je nasilna smrt stigla baš tada. Verujem da su srpski neprijatelji zbog toga postali i njegovi neprijatelji. Njegovi demokratski prijatelji su mu došli glave