Dokazi na tacni

Bez pobede nad fašizmom ne bi bilo ni moderne Evrope, pa Dan Evrope ili Dan pobede dođu na isto. Novoizabrani, najmlađi predsednik Francuske nakon Napoleona, Makron, izmamio je uzdah olakšanja diljem planete, a ultradesničarka Le Penova razmišlja kako da zakamuflira svoj, na svu sreću, gubitnički program u novo ime, ne bi li antifašističku ideju Evrope potukla na skorim parlamentarnim izborima… Ali i da presvlaka odela ili šinjela, svejedno, i nova šminka imaju ograničen rok trajanja i da suština koju maskiraju uvek ispliva na površinu i pokaže se u nepatvorenom obliku, najbolje potvrđuje Vučićev jastreb, Aleksandar Vulin, spinom o procesuiranju „petooktobaraca“ i svojim uvoznim ratovima i nestabilnostima, poslednji put iz Makedonije, pa i sam Vučić svojom izjavom „da nikada nije vodio nacionalističku politiku“! E vala što je mnogo, mnogo je!

U humoristički ozbiljnoj, Marić emisiji, sam je humoristički ozbiljan priznao da je bio zadojen i da je grešio, valjda računajući da ko priznaje pola mu se prašta! Tako, budimo iskreni i beše i verovatno će još biti ako ne prestane sa sve mahnitijim i arogantnijim revidiranjem bliže povesti i ulepšavanjem sopstvenog učinka u njoj. Stigmatizujući petooktobarce kao najveću pošast i neprijatelje, a ONI su sanirali ratom, izolacijom, hiperinflacijom i bombardovanjem razorenu, duboko korumpiranu, dilersku zemlju, uveli u opticaj demokratske institute i institucije, jeste udar ali na zdrav razum i gole činjenice.

U redu je, dakle, da vidimo ko je spaljivao skupštinu ali da vratimo zakon o lustraciji i vidimo šta je paljenju skupštine prethodilo. Baš me zanima kako bi se procesuirali svi policajci i vojnici koji su se tog dana priključili narodu, ili Velja Ilić, koji je zaustavljao kamione na Ibarskoj magistrali da bi narod mogao mirno da se priključi protestima u Beogradu, ili DŽo Bagerista i svi oni koji su bacali jaja na državnu televiziju.

Da vidimo koji je to predsednik Skupštine Srbije pre toga tvrdio da su ničim izazvani građani okupljeni na ulicama Beograda 96/97. godine – fašisti! Da vidimo ko je bacao cveće na tenkove JNA koji su krenuli u rat iz Beograda ili ko je i po čijem nalogu vozio hladnjače sa leševima poubijanih Albanaca sa Kosova i davao neposredne naredbe gde će se zakopavati po Beogradu u masovnim grobnicama. Da vidimo pod čijim šinjelom je bio Vučić u to vreme?

Da li je držao sveću Šešelju u Hrtkovcima dok je čitao spisak Hrvata za raseljavanje ili je samo pezio na njegove govore! Da li ga je Šešelj toliko zadojio da lepi plakate svog heroja Mladića preko „izdajničke table“ sa imenom ulice Zorana Đinđića? Kasnije je primenjujući u praksi ideje duhovnog oca prozivao novinare a mnogo kasnije kao ministar informacija potpisao inkvizitorski Zakon o informisanju, a inkvizitorski se ponaša i danas prema nepoćudnim medijima. Pa čekajte, da li Vučić, kao zaštitnik Vulina, prepoznatljivog po crnim košuljama, valjda iz doba crno-crvene koalicije, zaista misli da su njegovi tabloidi uspeli da ispiju mozak svim građanima Srbije i da pamćenje ne postoji. Jeste da je njegov državni projekat tabloidizacije društva i rad na zaboravu, friziranju i simuliranju prošlosti uzeo maha, ali postoje brojni dokazi u fiokama, dokumenti, svedočanstva, hvala novim tehnologijama koje to omogućavaju, i neke stvari se nikada neće i ne mogu zaboraviti… Na šta liči taj manipulativni zid plača pred Domom Narodne skupštine? Ruglo i za žrtve i za građane Srbije. Liči na ono što Vučić i njegov gradonačelnik u odlasku dozvoljavaju da liči… Mušema, skalamerija i vetar koji je stalno ruši. Zar nema dostojnijeg mesta i načina da se oda pošta stradalima.

I možda se Le Penova nada da će svojim presvlačenjem uspeti u Francuskoj kao što je Vučić uspeo u Srbiji, ali njena zemlja ima temeljitije postavljenu demokratiju! Kod nas se još uvek gradi i na krhkim je nogama i lako može da sklizne s puta, što je uvek rizik i za one koji su na vlasti i za one koji pravdu traže na jedinom mogućem mestu, na ulicama… A to pominjanje rata, osam puta, u poslednje vreme, na naslovnici Vučićevog tabloida, takođe ostavlja verodostojan trag, kršenja novinarskog kodeksa i poštovanja elementarnih ljudskih prava na tačnu informaciju. Prema tome i Vučićeve i Vokerove i slične „dokaze na tacni“ uzmite sa rezervom i informišite se iz više izvora.

Istina se sakriti ne može i sve brže izlazi na videlo!