Donald i Džo

To vrednosno određenje je plasirao lider njihove stranke, sa pozicije predsednika države, neskriveno ističući da iako lično bolje poznaje Bajdena, Tramp je bolji za interes Srbije jer nije učestvovao u bombardovanju.

Potpuna istina je da i Bajden bolje od Trampa poznaje Vučića i dobro zna šta je sve radio do sada, te su svi izgledi da će u Stejt department doći više poznavalaca Balkana, kojima će teško biti podmetanje rogova za sveću.

I sve bi bilo u redu da se na tome završilo, svako ima pravo na svoj stav, da poprilično besan uz tipičnu zamenu teza Vučić nije nastavio da ruži „njih troje“, što podržavaju 46. izabranog predsednika SAD, nazivajući ih neprijateljima Srbije.

Sram ih bilo, sram ih bilo rade protiv Srbije ponovio je više puta a potom i njegovi analitičari naredni  milion, šta u horu šta pojedinačno!

Opet mu nije palo na pamet da, možda sasvim suprotno od njegove tvrdnje, „svaki diktator, autokrata, demagog i populista, svaki radikal i ekstremista, svaki šovinista i rasista, teoretičar zavere kuka za Trampom jer su izgubili svog najvećeg saveznika, prijatelja i uzdanicu“ (Klauški, Index).

I to nije sve, čovek koji promoviše „malj u glavu“, poentira, parafraziram – ne pada mi na pamet da mu čestitam među prvih pedeset belosvetskih lidera!…

Da li on ne zna što znači posprdna reč belosvetski ili namerno za uličare smatra čelnike Evropske unije, Merkelovu, Makrona i da ne nabrajam sve, ali važno je da ne izostavim ministarku u njegovoj vladi Zoranu Mihajlović!

Kao uvek, dakle, u svom hiperboličnom maniru, kontinuirano i sistematski, kao da je reč o najvažnijem državnom projektu doprinosi „rastućoj industriji bezobrazluka“ čiji su otelotvoreni oblik tabloidne televizije, koje krše sve moralne i profesionalne principe, jer im se može, a može im se po nalogu Aninog „šefa“.

U tom je kontekstu je i skandalozni, bahati, mizogini, seksistički, bljutavi i besprimeran napad Ace Lukasa na novinarku televizije N1 Žaklinu Tatalović.

Jeste da je voditeljka Bradić kao pokušavala da ga spreči da kaže ono zbog čega je, osnovano sumnjam, i pozvan, sve je to, dakle, deo „amoralnog hiperkomercijalizovanog kapitalizma“ kao državnog plana da zagorča život, učini nevidljivim i direktno onemogući rad svakom ko ne pristaje na diktat pod šinjelom autoritarne vlasti, u ovom slučaju da uništi integritet jedne mlade i profesionalne redakcije i novinara u njoj.

Redakcije koja nadzire vlast i ne pristaje da bude impregnacija vladara ili još gore njegov pas čuvar!

Ne znam da li će Amerika vratiti svoju dušu, kako veli Bajden i apostrofira četiri reči: Nada, pristojnost, nauka i zajedništvo, ne znam koliko će brzo uspostavljati  multilateralne veze sa međunarodnim institucijama i državama koje je Tramp urnisao ali sasvim sigurno je da sledi i ozbiljan remont svetske politike.

Jer posle svake velike svetske krize dođe do restauracije zla ili renesanse dobra.

Nadam se da će pelcer pristojnosti zahvatiti i Srbiju.

Koliko god zatirali sećanja, mnogo toga ne može da se zaboravi, te se nadam da će „predsednik svih Srba“ kako mu opasno tepa Vulin, shvatiti da je pregolema odgovornost biti predsednik građana Srbije, jer, očito, to mu ne uspeva, ušančenom u partijske naprednjačke kote i kvote i glancanje kulta ličnosti.