Gavran iz mitske poezije

Umesto da uveliko guli klupu pred sudovima i objašnjava javnosti šta se pre godinu dana desilo u Savamali, ko su fantomi a ko kompletni idioti, samouvereno šalje poruku da ostaje i nadalje bitna figura galerije Vučićevih piona i da mu niko, osim njega, ne može ništa… Možda mu novoizabrani predsednik države ponudi mesto ambasadora u Bugarskoj da bi bio bliže „javnoj tajni“, koju je Agencija za borbu protiv korupcije proglasila strogo poverljivom informacijom od javnog interesa, možda ga čeka neko visoko mesto u partiji i predsedništvu ili na čelu neke devastirane agencije, sve jedno, tek za Malog, sve ukazuje, nema zime dok je pod Vučićevim kišobranom… Ali, zato za mnogobrojne stanovnike glavnog grada ima zime pune nezadovoljstava i koliko god da meteorološki otopli, dok se ne reši noćno rušenje u Hercegovačkoj, što je primer bahatog rušenja pravnog sistema i stvaranja nesigurnosti u zemlji, svakom normalnom će biti hladno oko srca… U istom maratonu pod brojem preko četiri hiljade učestvovao je mladić u majici sa nacrtanom fantomkom i natpisom, parafraziram, šta je sa rušenjem u Savamali? NJegovu sliku sam videla samo na Tviteru, možda mi je izmaklo, ni u jednom konvencionalnom mediju, što je za trenutak raskravilo ono hladno i nesluteće dobro oko srca. Pomislila sam gde su studenti zašto se i oni nisu dosetili sličnog !? Ovo što se, nažalost, događa u Srbiji mnogo je više od dosetke i mnogo ozbiljnije nego što izgleda.

Posle pet godina političke obnevidelosti aranžirane neprekidnim upiranjem snopa svetlosti u oči građana, kao najboljeg, najodgovornijeg i najvoljnijeg vladara u novijoj istoriji, postala je, najzad, vidljiva i ona masa građana koji prepoznaju njegove obmane i ne ustručavaju se da uzviknu car je go! Počelo je sa Savamalom, nastavlja se sa studentskim protestima a možda će da preraste i u građanske demonstracije.

Zaslepljenost velikim vođom Miloševićem, debelo su platili i još uvek plaćaju svi građani Srbije, pa ako to nije za nauk, ne znam šta bi drugo moglo da bude. Taj „veliki“ vođa, posle ratova i bombardovanja pao je tek kada je uhvaćen u direktnoj izbornoj krađi, pa se Vučić sa svojim tadašnjim i sadašnjim partnerima, poučen njegovim iskustvom, opredelio za, kobajagi manje primetno, kraduckanje na izborima koje je, ipak, otkriveno. Prethodno je poništio sve demokratske institute koji bi obezbedili fer i pravične izbore pa je i trpanje glasačkih listića sa svojim imenom, u jednoj od tri stotine privatnih kuća gde su organizovani, okarakterisao šalom. Legalni i legitimni zahtev tima Saše Jankovića da prebroje listiće na dva izborna mesta, nazvao je pritiskom na RIK, što je slično poređenju kao kada valjak od pola tone zgazi nešto malo i žali se na pritisak odozdo. Elem, to prebrojavanje je pokazalo 792 nameštena glasa za Vučića i onda tokom noći isparilo da bi se pred kamerama opsenarski izbrojalo samo četiri glasa više… Iskreno, više verujem Vesni Rakić Vodinelić nego njemu i njegovoj kamarili, jer on je do sada mnogo puta lagao a nju nijednom nisam uhvatila u laži. NJegova najnovija, neopisiva, laž je da je Saša Janković tokom kampanje bio zastupljeniji od njega u medijima. To vam je kao sa onim valjkom, jedan Saša, napram četrdeset hiljada Vučića….

Poput gavrana iz mitske poezije na Uskrs nas je probudio iz neke kasarne, a naveče se na vanrednoj konferenciji za štampu hvalio nezapamćenom pobedom na ponovljenim izborima. Svi ti ponavljači, glasači, stanu u deset, petnaest njegovih autobusa, što dodatno ilustruje svakodnevno smišljanje razloga za prisutnost u medijima.

Da ali i to malo, pritisnuto Vučićevim valjkom, ima specifičnu težinu. Milion glasova protiv i sve vidljivije nezadovoljstvo režimom koji uspostavlja, a koje se uporno ispoljava na ulicama gradova Srbije. I ti mali zgaženi su postali vidljivi….

Dok pišem ovaj tekst ne znam da li će se danas, na godišnjicu fantomskog rušenja u Beogradu, okupiti više građana nego poslednjih dana ali sam sasvim sigurna da zahtevi o promeni sistema postaju sve relevantniji, sve veći broj ljudi ih postaje svestan i ne mogu tek tako da se ignorišu! To valjda zna i Vučić ako želi „praznik demokratije“ da pretvori u stvarnu demokratiju. Ali kako mu verovati jer da je to hteo, na tome bi i do sada radio!

Gledajući beskrajan red ispred novobeogradske opštine, za dodelu besplatne milosti za nekoliko dana odmora, valjda je svakome jasno da izbori jesu završeni, ali biranje nikada ne završava! Pa birajte da li ćete još više da trpite ili otvoreno trpnji suprotstavljate…