Vreme blagdana je prošlo, politika pažnje, defokusira se sa šljokica, razbibrige, podvarka i nade, na preživljavanje u najdužem mesecu u godini.
Predsednik uvežbava hipnotičku moć sopstvenog narativa najavom novog sutra i novog doba, koji neizostavno dolaze, makar, kao rimejk prošlosti i utvrđivanje diskursa moći kroz diferencijaciju, homogenizaciju i mobilizaciju!
Uvežbava dijalog u trougaonoj formi u kojoj osobu C omalovažava, osobi B dozvoljava da ćutljivu osobu C malo brani i u svom hiperboličnom stilu, dopinguje publiku, poluistinicom, kako su se C i Fajon drznuli da njemu određuju datum izbora! E neće izbori da budu u maju, tačka !!!!
Aaaa šta bi sa molbom premijerke Brnabić !?
Zar ga nije ona zamolila da raspiše izbore u poslednjem zakonskom roku a to je maj!?
Sadašnjem sazivu Narodne skupštine, naime, ističe mandat 2. juna 2020 pa izbori za poslanike, prema slovu zakona moraju da se održe najkasnije 30 dana pre isteka njihovog mandata, to bi bio Prvi maj, dakle praznik, dakle, maj otpada i pomeranje izbora za april ne bi treba da pravda napadima na nesnađenu osobu C ne bi li uveličao sopstveni značaj odlukom da izbora neće biti u petom mesecu ove godine!
E sada da li će biti na Uskrs, što takođe nije uobičajeno ili će se održati koji dan kasnije ili ranije zavisi od dana kada predsednik raspiše izbore i od tog dana “ ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana“..
Gde to piše da ne treba menjati zakone u izbornoj godini, tri smo promenili, uzrujao se predsednik i prećutao da je to bilo prošle godine, a prećutao je i da ih sam krši, pričom o dobrom spotu kojim promoviše njegova partija i mimo dozvoljenog predizbornog perioda za oglašavanje!
A sada, ovaj jedan, o snižavanju izbornog cenzusa, ne možemo da menjamo, opet se uzrujao predsednik, uz preteću konstataciju da C radi protiv Srbije i „neće vam pomoći ni 50 N1″…
Ja hoću da vratim politički život u parlament, nekoliko puta je ponovio!
I tako onaj ko je ukinuo politički život u parlamentu zbog „onih“ kojima, kako reče, institucije služe kao paravan da bi radili šta hoće, smislio je način kako da reanimira skupštinu, da bi on kao i do sada mogao da radi što hoće!
Odajem mu priznanje za dosetku!
I sam je shvatio da dvotrećinska ili, ne daj bože, stopostotna pobeda njegove partije ne bi mogla da se brani pravnim već nekim drugim sredstvima.
Umesto onog što se tražilo na protestima ponudio je ono o čemu nije bilo ni abera u organizovanim dijalozima vlasti i opozicije, a tako će se, svi su izgledi, ozbiljnija rasprava o promeni izbornog zakonodavstva odložiti za neki drugi izborni ciklus.
Kao što smanjenje izbornog praga nije garancija demokratičnosti, tako i izborna demokratija ne zavisi samo od cenzusa već od sijaset drugih parametara: Da li Srbija ostaje jedna ili će se podeliti na više izbornih jedinica, 250 ako ostane ovoliki broj poslanika, ili sto pedeset ako se smanji, da bi i onih milion i po birača u skoro 96 opština i gradova, koji nemaju svoje poslanike mogli da ih dobiju, da li će se glasati za zatvorene partijske liste ili personalno, pa samo oni koji kandidati dobiju najviše glasova mogu da dobiju prolaz za vlast, a ne kao sada oni koje odredi parija, tačnije njen lider…
U nekim evropskim zemljama, kao na primer u Holandiji, na lokalnim izborima ne postoji izborni prag, ne postoji ni izborni prag za nezavisne kandidate…
Da li će se ostati pri sadašnjem Dontovom sistemu utvrđivanja dobitnog procenta ili se baca oko na neki drugi sa garantovanim i fleksibilnim glasovima.
Ima li smisla stepenovanje cenzusa za jednu partiju 3, za koaliciju partija, zavisno od broja partnera pet ili 7 odsto u Italiji ide i do 10 odsto za partijske saveze…
U nekim zemljama birač može svoj jedan glas da udeli nekolikim kandidatima, može i da se predomisli i povuče ga…
Sve su to ozbiljne teme o kojima bi trebalo da se izjasni, struka, elita i široka javnost…
Jer, ako je verovati pregledu koji daje Wikipedija cenzus od tri odsto imaju Albaija, Crna Gora, Argentina, Bolivija, Kolumbija, Burundi čak 2 odsto, Slovenija, Norveška, Švedska 4… većina zemalja ima 5 odsto cenzus, a samo Kazahstan i Turska imaju izborni prag na 7, odnosno 10 odsto, što znači da razloga za vaganje ima na pretek. Predsednik je bacio kosku ko će da je glođe legitimno je pravo izbora!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.