Ministarstvo sreće

Pošto živimo u „zlatnom dobu“ , umesto da pod hitno, kao što usvaja većinu zakona na Majino zvonce a planirajući deficit budžeta Srbije za 2020. isplanira i jedno novo – ministarstvo sreće – ostavila je da se tim pitanjima raspoloženja građana, bave neki drugi, neki stranci, izdajnici i građani lično!

Uvođenje takvog ministarstva ne bi koštalo ništa, a neki od 20 odsto promenjenih naprednjaka mogli bi da budu na čelu i udare pečat! Sve naše brige i Fiskalnog saveta, umesto BDP, bruto društvenog proizvoda, koji se ionako ne maže na hleb, završile bi se merenjem bruto nacionalne sreće – BNS! Prvo do BNS se dolazi jednostavnije običnom anketom i pitanjem – da li ste srećni? Odgovor može da bude anoniman!

Drugo, tvrdim da bi 99 odsto odgovora anketiranih glasio DA – jer smo živi! Naša sreća je žilava, ne može niko da je iskoreni!

To je ono što sve vreme tuli i razglašava, i bez BNS, Vrhovni Poligarh, koji oblaporno krši zakone, zašto ne bi jedan, npr. o ministarstvu sreće, bio na njegovoj strani, pošto su svi drugi, u enormnim količinama, protiv njega pa mora da ih krši!

Vrhovni Poligarh (politički oligarh), onaj kome je prvo data politička moć da bi stekao materijalno bogatstvo, okružen političkom porodicom podguznica i podanika, a koju bez blama i elementarne političke pristojnosti uvećava pod sloganom: „Nađi posao, učlani se u SNS“, opet nas je učinio srećnim raspoređujući sva prava i dobra u sopstvenoj interpretaciji nacije, države i društva kao ličnog domaćinstva!

Kada se ujutro smrzavate u hladnom stanu jer grejanje koje plaćate cele godine ne radi, ne zbog Vrhovnog Poligarha već nedostatnog proseka temperature od 12 stepeni, kada uganete ili ne daj bože polomite nogu ili ruku na raskomadanim delovima grada koji je „pomerio granice“, pa se iz republičkog, dopunjava budžet Beograda jer su mu zbog raskopanosti, pregrada, zagrada i nepristupačnosti, „zatajile“ mnoge radnje, servisi, trgovine… i tako smanjili prihode, što spada u dodatni trošak pranja novca zbog ovako nakaradne rekonstrukcije glavnog grada; Kada vam jednom nedeljno nenajavljeno nestaje voda po dvanaest sati zbog učestalih i nepredviđenih kvarova u gejzir ulici Kraljice Marije, kada vas danima dobuju ispovešću kuma, Lazara Lešnjaka, koji je proglašen za tzv. uzbunjivača, kada je krucijalni argument Poligarha poligraf, iako se ova spravica sa katodama u većini pravnih sistema ne koristi kao dokaz, već kao dopunsko dobrovoljno sredstvo utvrđivanja istine, kada ste belodano svesni da vas ovaj režim mafijaške države manipuliše i šamponira vam mozak do uništenja ispiranjem, jer nikome, pa ni pupčano uvezanom ministru policije sa ocem, nije palo na pamet da ga procesuira a trebalo bi i jednog i drugog – razumno je da sa pitate ko je ovde lud? Mada, iskreno rečeno, ne lažimo se, odgovor znate!

Kada Poligarh toliko često pominje poligraf, samo za Bastaća i uzbunjivača iz Krušika, pa kada još Poligarh čitavu stvar autentično dosoli „da je to uradio neko iz SNS ne bi mogao da preživi“ ako ne bi bio obešen prve noći, treću ne bi dočekao“, onda vam je jasno da je reč o ozbiljnoj patologiji, kojoj treba izlečenje i neko novo ministarstvo promena i nade, pomenula sam, sreće!

Zna se da na čelu BIA ne može da bude stranačka ličnost, što Gašić svakako jeste i da pogotovo na osnovu tako stečenog, diskrecionog prava i izmenjenog zakona, zapošljava i regrutuje naprednjačku pretorijansku gardu, koja će braniti „pare pare, gospodare, „stečene u dubokoj i korumpiranoj državi, ali, brate, potreban je relaks! Ministarstvo sreće trebalo bi deo tog neprijatnog balasta da preuzme na sebe i doprinese novim kreativnim tumačenjima radosti i depresije!

Ovako, sledstveno aktuelnim ministarstvima sile, represije i nesreće, da ne bi bili obešeni i izvisili s poslom, smišljen je kontraudar stvarnom uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću da će da ga tuže i radnici Krušika, oni isti koji su svoju lojalnost vlasti dokazali tapšanjem direktoru koji ih je ojadio i koji su napadali porodicu čiji je sin poginuo! Ako to prihvate, prihvatili su bezbroj brukanja i drukanja i treba da računaju da će jednom doći red i na njih!

Dogradonačelnik Vesić, takođe, najavljuje tužbu za pokušaj ubistva, zbog sopstvene bežanije i „fašističkog spaljivanja njegove knjige“. Jer to je lepo zabeležila kamera, da se ništa ne vidi, za razliku od vidljivog snimka ubistva žene na naplatnoj rampi koji već sedam meseci gleda i razgleda samo Vrhovni Poligarh i nikako da stigne do tužilaštva! Poligarh kao poligraf, ne jednom, već više puta je rekao da je snimak užasan ali Babić nije kriv! Šta reći izuzev pogrde, huljenja, psovke, grdnje, kad nema ministarstva sreće da malo „smiri“, omami i ubedi!