Mislene imenice

Apsolvirali smo to, porodica, dobra knjiga, dobar film, prijateljska reč na distanci, virtuelni zagrljaji i poljupci, poverenje u struku, a mene je bogami dva dana zaokupljao izvanredan medijski događaj kod braće Hrvata, predizborno sučeljavanje lidera dve najjače stranke i neverovatna efikasnost u izbornoj noći, brzina prebrojavanja glasova bez ijedne opaske sumnje u njihovu istinitost!

Bože, kada se setim onih susreta predsednika Tadića i Josipovića i gomile dokumenata koje je Hrvatska dala Srbiji radi bržeg priključivanja Evropskoj uniji, i osmogodišnjeg srpskog šlajfovanja, usporavanja i okretanja glave od Evrope, naježim se naročito zbog refrena o najboljim istorijskim rezultatima, koje svakodnevno ponavlja selektovani primer Srbina, poreklom iz Bosne, čije su pretke, prema ličnom svedočenju, progonili i ubijali i ustaše i četnici…

U takvom sveznačju prošlosti mogu da razumem da mi u Srbiji ne koristimo sve demokratske i naučne alatke sadašnjosti i budućnosti, pa tako ne praktikujemo izlazne ankete jer su, navodno, skupe, a i pitanje je da li bi naši građani govorili istinu ili lagali, što je priča iz Vučićeve avlije, kao što je činjenica da se 30 godina govori o neophodnosti promene izbornog zakonodavstva i da se ama baš ništa nabolje nije uradilo niti predložilo!

Naprotiv, aktuelna vlast uspešno „osvežava“ davno zaboravljene sisteme pritisaka, ucena, krađa, prevara i menja efemerni izborni prag nezakonito usred izbora! Ne verujem da će skorog vremena za promenu izbornog zakonodavstva imati i srpska opozicija koja je jedva uspela da se ne raspadne u bojkotu jer se trenutno bavi sopstvenim proširivanjem!?

Hrvatska belodano dokazuje da se više isplati biti sastavni deo evropske zajednice naroda, ne samo zbog finansija, dobiće 10 milijardi evra za prevazilaženje kovid krize, Srbija 100 miliona, već zato što se neki elementarni demokratski principi, institucije i vrednosti mnogo teže ruiniraju, bez obzira na promenu vlasti, nego u hibridnim i nedemokratskim društvima.

Srbija je jedna izborna jedinica, Hrvatska je podeljena na 10. U Srbiji je za prijavu kandidature za izbore potrebno sakupiti 10 hiljada potpisa u Hrvatskoj za jednu izbornu jedinicu je dovoljno 500 potpisa, za svih deset – pet hiljada. Liste kandidata moraju biti kompletne da sadrže imena i prezimena za svako saborsko mesto, u protivnom neće biti priznate.

Kod nas, kako hoćeš, možeš da  konkurišeš za manji broj poslaničkih mandata!

I to nije sve, građani Hrvatske, pored biranja svoje partije, pokreta, koalicije, zaokružuju i predložena imena na listi dajući svoj preferencijalni glas pa se događa da neko ko je bio prvi adut stranke ne uđe u parlament a neko ko je bio poslednji uđe jer su ga građani preferirali i izabrali…

Takva lista, anemičnih i očigledno neobećavajućih likova je koštala gubitka izbora SDP, koji se k tome dobrovoljno utopio u nepoznato koalicijsko ime Restart. Uzgred, parlamentarni, predsednički i lokalni izbori u Hrvatskoj, za razliku od Srbije, održavaju se odvojeno, što je bitan demokratski princip.

Dva puta sam gledala duele Plenkovića i Bernardića i sve vreme sam se pitala zašto je tako nešto mislena imenica u Srbiji!? Možete li zamisliti duel Vučića i Đilasa, pa ne možete zamisliti ni sučeljavanje Vučića i Dačića jer su oni ista medalja iste vlasti!

U Srbiji je trijaža ko ostaje a ko otpada napravljena mnogo pre raspisivanja izbora pa su i dueli besmisleni! Možda će i izbori postati besmisleni da bi se izbegao sindrom Buridanovog magarca!

Zašto? Verovatno zato što su građani i društvo propustili tranzicione šanse i olako pristali na očigledno urušavanje demokratskih institucija, ukidanje dijaloga, slobodnih medija, uspostavljanje monologa kao dominantnog modela komunikacije.

Ne kažem da je u Zagrebu idealno, ali u odnosu na ovo kod nas je mislena imenica!

Sutradan, posle debakla, ostavka mlađahnog lidera SDP, i pre zvaničnih rezultata Povjerenstva za izbore, a kod nas crevca na žaru, kakva ostavka zbog izbornog neuspeha, jedino je to uradio Koštunica, odmah nova frakcija i partija, kao pipak oktopusa koji se batrga da bi podsetio da su nekada bili isto telo pokojne Demokratske stranke, kroz SZS, PSG, Narodnu stranku, Srbiju 21, GDF…..

Kod nas prolaze nedelje da bi RIK naštelovao podatak o izlaznosti, i nije uspeo da bude preko, već je ispod 50 odsto!

U Hrvatskoj Plenković, koji ima neuporedivo tanju parlamentarnu većinu od Vučićeve u Srbiji, najavio da će vrlo brzo formirati vladu, a srpskom predsedniku koji je osvojio dvotrećinsku većinu i koji faktički vodi pregovore sam sa sobom treba mnogo više vremena, da bi bilo napeto, da bi se igrao svojim marionetama i što duže ostao sam na sceni jer su svi ostali nepostojeći i u tehničkom mandatu…

Jedino što je bilo donekle slično bio je pobednički dernek i navijačko otadžbinarenje, i Hrvatskoj kao i u Srbiji, i verovatno će i korona posledice biti jednake.

„Demokratija ima svoj karakterističan cilj i učinak, da svoje pripadnike osigura od tlačenja i pljačke onih funkcionera koje je sama izabrala da je brane“, veli Džeremi Bentam, svestan da i sama demokratija može da postane mislena imenica ako zarđaju njene procedure, što se u Srbiji, nažalost, sve očiglednije dešava.