Nigdina

… o javnim servisima; gledaoci bi znali da bele fantomke među pobunjenim šetačima ismevaju i osuđuju one crne, realne, fantomke koje su rušile Savamalu a znali bi da testera ironizuje i osuđuje vlastodršce koji su se poduhvatili „ekološkog“ zadatka da poseku na stotine stabala na Ušću i Kalemegdanu. Pošto se informativni program javnog servisa nije istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno, već sasvim suprotno od toga neistinito, pristrasno, nepotpuno i neblagovremeno oglašavao o najvećoj pobuni građana posle dvehiljadite godine, za tako neobaveštene gledaoce, dve bele fantomke i testera su poslužile ovoj vlasti i njenim miljenicima kao propagandni frejm (pojedinačni kadar ili slika na filmskoj traci) protiv varvara i nasilnika čiji su to simboli. Više se ne govori o testeri već o testerama kojima se vitlalo, Ana Brnabić!!! Na stotine puta, dan i noć, kadar sa testerom se umnožavao i reemitovao na Pinku, uz komentare o jezivoj i strašnoj zastrašenosti uposlenika ove kuće, iako su kadrovi direktnog prenosa, N1 (svaka vam čast kolege), govorili sve suprotno od onog što je tvrdio, trujući i uznemiravajući javnost, ministar Nebojša Stefanović.

Pregovori dežurnog urednika Zorana Stanojevića sa Boškom Obradovićem i Zoranom Lutovcem delovali sasvim pristojno čak i opušteno! I možda bi se neplanirani upad u RTS izbegao da su tu otpočetka bili generalni direktor i glavni i odgovorni urednik, da su primili i ugostili organizatore protesta, porazgovarali sa njima, ali ovako, ne samo što su zaposlene ostavili na cedilu nego, ma koliko služili vlastima, cenim da će uskoro postati i njihov problem, kojeg će se, iskustvo pokazuje, najlakše ratosiljati.

Mogu da razumem da je bilo onih koji su se doista uplašili, mogu da razumem da ima mnogo onih koji ne razumeju i ne vole ironiju, satiru, komediju, i ne moraju da znaju da su je tokom pet stoleća, počev od Gaja Lucilija, trpeli i najokoreliji mrsci, mrgudi i tirani, ali sigurna sam da su čuli za Kočića, Domanovića i Nušića i skoro sam sigurna da ne gledaju Kesića, Koraksove i Petričićeve, karikature, ne čitaju Dražu, jer ih ova vlast i njena propaganda čini nevidljivim iako ih bez zazora i nimalo upitanosti kritikuje i pljuje kao neprijatelje.

Da bi izbegao odgovor na složene političke, ekonomske i društvene probleme, Vučić sa svojom ekipom i medijskom mašinerijom banalizuje i omalovažava proteste, transferujući negativne osobine na određene ličnosti pa je Boško Obradović fašista, Đilas tajkun, Jeremić lopov i tako dodatno preparira neobaveštene građane na svoju stranu. Šesto hiljada građana koji su svoj glas dali opoziciji na parlamentarnim izborima i preko sto pedeset hiljada na beogradskim, dali listi Đilasa, za Vučića su društveni talog…..

Stvarajući hiperpojednostavljenu, crno belu, nerealnu sliku svoje politike kojom je podelio građane u Srbiji, o ključnom zahtevu demonstranata, oslobađanju medijskog prostora i stvaranju uslova za fer izbore, ne progovara, kao da ne postoje, i tvrdokorno, kao tvrd orah, kako sam sebi tepa, ćuti i ne odgovara na brojna pitanja: Zašto je Srbija postala zemlja pranja novca, zašto korupcija proždire milijarde i obara rast DBP za skoro dva odsto, zašto nisu restrukturirana državna preduzeća, zašto se friziraju podaci u EPS-u, zašto se naša deca truju aflatoksinom, zašto zagađivači i trovači opasnim otpadom nisu otkriveni i nisu procesuirani, zašto se njegova pretorijanska, SNS garda, pretvara u komunalnu miliciju, zašto se svako parče iole očuvane zemlje prodaje u bescenje, zašto zaostajemo 40 godina za Evropom, zašto se, ako nam je to pravac, manje nego 2015 poštuju i primenjuju evropske deklaracije i konvencije?

Zašto ruši glavnu ulicu u Nišu zbog vojne parade kada se ionako sve obrušava i više puta popravlja što je nesolidno gradio. Zašto je za njega (Vučića) opasniji maturant, kojem je već određen zatvor od 30 dana, a zlostavljač Jutka i piromani kuće novinara Milana Jovanovića šetaju i šepure se na slobodi… Odgovor je jednostavan zato što takva politika dolazi iz nigdine i u društvenom, političkom, ekonomskom i socijalnom smislu vodi u nigdinu. A to veoma dobro znaju i osećaju kao teret, pobunjeni građani!