Restauracija i revolucija

To bi za nijansu smanjilo i primirilo bahatost aktera autoritarnog kapitalizma koji niču kao pečurke diljem sveta, dokazujući da tržište, besomučna pljačka najbogatijih dinastija u ime profita, sve izraženije nejednakosti i sve veće siromaštvo nisu garancija već kočnica za demokratiju.

Mnogi su se u SAD sa Trampom, nekadašnjim svetionikom liberalnog kapitalizma, nadali da će Kina prihvatanjem kapitalizma vremenom postati sve sličnija Americi, a zapravo postalo je obrnuto, Amerika je postala sve sličnija Kini…

Bajkovita priča o državi blagostanja i socijalne pravde, sve ukazuje, bačena je na đubrište istorije.

Personifikacija, takvog, neoliberalnog kapitalizma jeste Tramp, koji ima mnogo više sličnosti sa Si Đipingom nego sa Sandersom…..

Rušenjem Berlinskog zida, kao najave zlatnog doba, uh kakva naivnost, uspostavljen je „savez autokrata i oligarha“ a to se događa jednakim žarom i u nedemokratskoj Rusiji sa Putinom i demokratskoj Americi sa Trampom.

I može se govoriti o kraju istorije, izlapelim i presušenim idealima socijaldemokratije, mogu se levičari i građanisti zgražati populizmom, restauracijom metafizike, religije i ekstremnog nacionalizma, ali, nažalost, nemaju zavodljiv odgovor koji bi bar delimično narušio popularnost lažnjaka, u sve monolitnijoj masi zvanoj narod koji predstavljaju tzv.suverenisti, a koje ometaju nepoželjne izbeglice, prljavi, obojeni,siroti, bolesni, druge religije, drukčija mišljenja…

Umesto, kako su astrolozi najavljivali novi milenijum, kao eru vodolije, tolerancije, razumevanja, solidarnosti mira i blagostanja, takoreći petina prvog stoleća milenijanaca tone u živi pesak mržnji, nerazumevanja, egoizma, ratova, pljački, dehumanizacije planete kojom upravljaju neemotivne zombirane Kir Janje.

Gledati u oči i besomučno lagati nije deo problema već zona komfora i deo rešenja, da bi ugasili svetlo i sistematski uništili civilizaciju, obezbeđujući sebi i svojim potomcima mesto na nekoj drugoj planeti…

Pošto zna za jadac, ako izgubi, Tramp već najavljuje da neće priznati rezultate izbora.

To radi i Lukašenko već mesecima hapsi, hapsi, i ma koliko silna želja bila pobunjenika da ga svrgnu s vlasti, entuzijazam opada, energija se troši a civilizovan svet i njegove međunarodne institucije nemaju adekvatan odgovor.

Kada malo bolje razmislim, sve te iskrene pobune, samo su ukrasni cvet na reveru tirana i tajkunskih oligarha, deo „dozvoljenih“ i politički korektnih aktivnosti da bi se smanjile tenzije i takve pobune suštinski nisu protiv sistema već su pobune da ga malo doteraju i našminkaju.

Šta je donela višemesečna pobuna i  okupacija na „Volstritu“, donela je Trampa, koliko je američka policija poubijala crnaca i to u direktnom prenosu posle Džoja Flojda?

Behu pobune i nikom ništa! Koliko je Tramp uništio ljudi uništavajući međunarodne organizacije!!!

Koliko je Trampov haotični stav prema kovidu poubijao Amerikanaca i opet nikom ništa, i nije neizgledno da ipak pobedi na izborima!

Pobune su kratkotrajno sredstvo a prave promene donose samo revolucije.

Ne zbog šminkeraja već zbog nužne preraspodele bogatstva!

Što se Srbijice tiče „zahvaljujući“ naprednjacima nazaduje čak u daleki srednji vek.

Baštini se nemanjićka i svetosavska država.

Celivanje upokojenog ali zaraženog koronom mitropolita, danak je toj baštini!

Vladar kao uvek milosrdan, stalno nešto vadi i deli kao da mu je đedovo, obećava, zaptiva sve javne prostore da tuđi i drugi dah ne bi slučajno prošao, doveo je Srbiju do retkih rezultata, toliko retkih da se razlivaju!

Njega ne brine opozicija koju je je totalno uništio diskriminacijom i dehumanizacijom, što je njegova eksplicitna i empirijski dokazana specijalnost, već ga brinu oni koje je uposlio kao državne službenike, desničare i navijače, Vaciće, Spasiće, zavetnike, što potpuno razumem jer ko će koga nego svoj svoga.

Zato mislim da bi bilo lekovito i za Srbiju da Tramp izgubi jer bi se, koliko toliko, makar na dah, primirili i srpski trampoidi ako ne do revolucije a ono do jedne sveobuhvatne pobune!