Za koji dan, tačnije u subotu, na razne načine biće obeležen jedan od retrotopijskih datuma – devetnaesta godina od Petog oktobra.
Kada kažem retrotopija, mislim na sliku idealnog stanja u prošlosti i na stotine hiljada ljudi koji su osnažili duh građanske pobune i pobedili. Koji mesec pre, baš kao i danas, tadašnja razjedinjena opozicija se svađala da li da bojkotuju izbore ili ne i tu svaka sličnost sa današnjim dešavanjima prestaje!
Oni koji su tog dana bili u mišjoj rupi, Aleksandar Vučić kao ministar informisanja, Maja Gojković kao potpredsednica savezne vlade, ostrašćeni julovac Aleksandar Vulin i piar Miloševićeve Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, iz petnih žila se danas trude da omalovaže te proteste, nazivajući ih rušilačkim i pljačkaškim ne bi li tako oprali deo sopstvenih biografija. Iz petnih žila se trude da rehabilituju Miloševića kao “ odličnog lidera Srbije“, i spomenik žele da mu grade, čija je jedina mana što nije imao dobre rezultate!
A „rezultati“: Razrušena zemlja zbog uzaludnih i bestijalnih ratova, etnička čišćenja, zločini, ubistva, izolacija, isterivanje iz Ujedinjenih nacija, siromaštvo i beda, porobljavanje medija, hiperinflacija, prazni rafovi u prodavnicama, ludo testo koje se pravilo od malo brašna i stalno raslo, a đus od tri pomorandže i pet litara vode, prodaja nafte i benzina u kanistrima i flašama, policijsko maltretiranje građana…… i da je, dakle, samo zbog toga, svrgnut čovek koji je personifikovao zemlju u to vreme, Peti oktobar zaslužuje važno mesto u kalendaru postjugoslovenske Srbije.
Peti oktobar je i distopijski datum jer mnoga obećanja nisu ostvarena, o čemu svedoči i krilatica koja se vrlo brzo pojavila u javnosti „sve je isto samo njega nema“! Iako je usvojen zakon o lustraciji, nikada nije primenjen, da barem oteža povratak na vlast ovih iz mišjih rupa koji su se u velikom broju, razvojem demokratije i demokratskih instituta razmileli po površini društvenog i političkog tkiva!
Nisu rasformirane tajne službe, vojne i civilne, do dana današnjeg, nisu razrešene pljačkaške privatizacije, koje su, a to se zaboravlja, počele još za vreme Miloševića, i nastavljene za vreme Koštunice, provalija između malog broja bogatih i sve većeg broja siromašnih podelila je društvo na tranzicione gubitnike i tranzicione profitere koje nije uopšte zanimao javni interes, surovo ubistvo premijera Zorana Đinđića, zbog kojeg su neki od ovih aktuelnih aktera na vlasti seirili i slavili, prekinulo je mnoge započete procese, razbilo je u paramparčad nadu da će ikada biti bolje.
Peti oktobar, ipak, bez mitologizacije s jedne i omalovažavanja s druge strane bio je i utopijski datum, baš zbog prevelikih očekivanja, a bez utopije nema ni promena!
Zato poprilično zabrinjava što se olako zaboravljaju i revidiraju neke činjenice na primer u kakvom je stanju zatečena zemlja tada i šta je sve trebalo uraditi da se stabilizuje društvo i ekonomija i da počnu da se isplaćuju penzije, vrati opljačkana devizna štednja, plate sa 25 povećaju deset puta na 250 evra, otpišu dugovi kod pariskog i drugih klubova, otpočne tranzicija ka državi vladavine prava, uspostavi civilna kontrola vojske, kakva takva, počne izgradnja demokratskih i nezavisnih institucija, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, RATEL i RRA, Agencija za zaštitu konkurencije, Agencija za borbu protiv korupcije, trasira put ka Evropskoj uniji, da se Srbija vrati u Ujedinjene nacije i između ostalog stvori zakonodavni okvir za fer i poštene izbore, pa je 2008. i 2012. došlo do civilizovane primopredaje vlasti. Bilo je potrebno mnogo napora da se uspešno pacifikuju odnosi sa susedima.
A bogami kada se setim VIN produkcije koja je sa pet kamera sve snimala, i posle to emitovala na oslobođenoj televiziji Beograd, prijatan je osećaj, ma koliko ga ovi na vlasti kaljali i blatili!
Unapred se veselim što će u subotu u organizaciji Novog Optimizma, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a pre toga na tribini Samoodbrane biti reči o Petom oktobru. Floskula o navodnoj propasti ove najveće građanske pobune i pobede, zato što nije bilo šestog oktobra, ne pije vodu! Devetnaestogodišnje iskustvo, propuštenih prilika i šansi, traži nedvosmislen odgovor i od onih koji danas protestuju zašto je srušen samo Milošević a ne i njegov sistem vlasti koji traje do danas! Dok se taj sistem ne razmontira, dok se fragmentisano društvo ne poveže oko jasnih ciljeva a ne oko partijskih prćija i dok budu dominirali populizam i tribalizam, nema ni odgovora ni spasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
