Rupe na sve strane

Iako je posle izbora za predsednika Srbije zamrznuo članstvo u novoformiranoj stranci, zatražio oprost za prethodne neodmerene izjave, ali pomenuta rupa ostaje metafora prethodnog i sadašnjeg naprednjačkog političkog života. Iskreno žaleći, u više službenih i zvaničnih mahova, što Srbija nije ruska provincija javno je garantovao da neće postati ni evropska kolonija…. I tako godinama on u ruski klin a Vučić u evropsku ploču, kale srpsku politiku. Proruski predsednik i proevropski premijer, neko će reći, domišljato za jednu malu zemlju koja mora da balansira… Jedan kopa, drugi, čini se, zatrpava rupu na kaldrmi, koja zbog nastalih neravnina već ozbiljno ugrožava ne samo unutrašnji već i tranzitni saobraćaj.

Dok Aleksandar Vučić furioznim tempom obilazi jugoistok zemlje nudeći bajkovito lepu budućnost i ostvarenje svog sna, Tomislav Nikolić u pojačanim medijskim istupima daje do znanja da em ne voli bajke em ima drugi san pa imenovanjem ruskog milijardera za počasnog konzula Srbije, inače Putinovog intimusa, koji je na crnoj listi SAD, istom tom Zapadu gura prst u oko ili buši novu „rupu“ „u nesrećni čas po premijera i Vladu pošto je u Srbiji sve jače antievropsko raspoloženje, a u Evropskoj uniji antisrpsko razmišljanje“( Dušan Janjić)! Ako je tačno da politički otac i sin vode međusobne bitke iza zavese i ako je tačno da će to biti sve vidljivije kako se budu približavali izbori kako je zapazio Aleksandar Popov, tačno je i da su obojica, manje-više, manevrisali prema jednoj i drugoj opciji ne samo u sopstvenoj partiji već i u društvu. Nikolićeva izjava da nije mogao da pretpostavi da će bilo ko u svetu imati nešto protiv Timčenka zaslužuje da se obesi mačku o rep, ide u prilog narečenom mišljenju, pogotovo što je „majčicu Rusiju“ izabrao za mesto sa koga poručuje da je dobrog zdravlja i da nije završio sve što je započeo te da ne vidi nijedan razlog zašto se ne bi ponovo kandidovao za predsednika Republike… Pošto je donedavno odlučno govorio da će se kandidovati samo ako ga podrži njegova stranka, sada je poslao poruku na čiju pomoć računa da bi dobio podršku sopstvene partije.

Na pojačane aktivnosti premijera javnost se navikla, ali od pojačane aktivnosti predsednika, iskustva nas uče, uvek bude neki belaj. I znam da deo javnosti, gde i sebe ubrajam, priželjkuje da dođe do raskola na relaciji Nikolić – Vučić, a tako i do usitnjavanja naprednjaka, ali gotovo sam sigurna da su jedan i drugi ponešto naučili od razdrobljene opozicije i da neće dozvoliti takav scenario. Jer, proevropski premijer i proruski predsednik dva su lica iste glave. Jednog podržava Zapad drugog Istok. Oko ključnih stvari koje bi mogle da ugroze ovaj balans nastoje da budu ujednačeni u iskazu. Zajedno su se usprotivili uvođenju sankcija Rusiji, zajedno su delili komplimente predsednici Hrvatske Kolindi Grabar Kitarović, zajedno nisu podržali referendum u Republici Srpskoj iako im Dodik ne silazi sa kanabeta, zajedno idu na kanabe kod patrijarha SPC, zajedno su oštri u izjavama oko Kosova i Trepče i zajedno su odlučili da ne pišu pismo Savetu bezbednosti. Dok je Vučić bio domaćin premijeru Albanije i dogovarao se sa njim o unapređenju međusobne saradnje, ruski zvaničnici su slično, o unapređenju saradnje, ćaskali sa predsednikom Srbije. Zajedno su brzo i hitro pre konačnih izbornih rezultata čestitali HDZ i bivšem lideru Karamarku, zajedno su se uzdržali posle konačnih izbornih rezultata da prvi čestitaju Milu Đukanoviću. Delija Vučić je uzeo u odbranu grobare i njihove majice sa likom ubijenog dilera droge, obojica su pred penzionisanje hvalili kontroverznog generala MUP-a Bratislava Dikića, a nije bilo nijedne ružne reči prema crnogorskoj vlasti i odsustvu saradnje između bezbednosnih službi povodom hapšenja srpskih građana u Crnoj Gori. Vučić je, doduše, stigmatizovao nekog trećeg, albanskog komandira policije u Zubinom Potoku, a Milo Đukanović u kampanji optužio nekog drugog, Rusiju za usmeravanje sredstava crnogorskoj opoziciji kroz Srbiju i srpski deo Bosne kako bi se „potkopao napredak zemlje ka pridruživanju NATO. Vrlo hitro zvanične vlasti Crne Gore gotovo pokajnički saopštavaju da hapšenje državljana Srbije i Dikića nema nikakve veze sa institucijama Srbije, što je dokaz da se i rupe na regionalnim putevima čas otkopavaju čas zatrpavaju… Zato, pazite gde hodate, bliže se izbori i kod nas a rupe na sve strane, fiktivno zakopane, čekaju ko će sve o njih da se spotakne ili polomi.