Velikolepnom inauguracijom novi predsednik Srbije potrudio se, urbi et orbi, da predstavi uljuđeno, proevropsko i vojno neutralno lice Srbije. I bio je to svečani događaj koji je privukao dosta inostranih delegacija na visokom nivou, značajan za malu Srbiju a još značajniji za njenog velikog predsednika.

O ukusima ne treba raspravljati, ali bilo je kičerske pompe prvenstveno u preterivanju o najveličanstvenijem skupu u Beogradu poslednjih 40, prema „Pinku“ i 50 godina, i dokazivanju da je 60 inostranih delegacija više od 127, koliko je prisustvovalo Titovoj sahrani! Tada je bio prisutan 31 predsednik države, 22 premijera, 13 vicepremijera, šest predsednika parlamenata, četiri kralja, pet prinčeva, 47 ministara inostranih poslova… i Brežnjev i Vili Brant i Margaret Tačer i Indira Gandi…

A suštinski je jedino važno kakvi su efekti i dometi ovog međunarodnog i regionalnog okupljanja? Da li je vredelo? Detant, kao u vreme Broza i nesvrstanih, Vučić voli da se sa njim poredi, dakle, normalizacija odnosa ili nove napetosti i produbljavanje krize i netrpeljivosti naročito na ex-Yu prostoru. Lepo je sarađivati sa Rusijom, Amerikom, Evropom, Kinom, ali bez saradnje sa susedima region ostaje trusno područje a sve ukazuje da ni prisustvo Kolinde Grabar Kitarović nije doprinelo smirivanju javnog diskursa. Sudeći prema pisanju Vučićevog partijskog biltena, „Informera“, samo par dana posle, nameće se tragičan zaključak da je inauguracija bila grandiozno farbanje domaće i inostrane javnosti a Hrvati su opet postali „ustaše koje hoće rat“ …. jer šta će njima „gripeni“ i lovci F 16 ako neće da ratuju sa Srbijom? Za razliku od njih Srbi će poklonjenim polovnim migovima, samo što nisu stigli, zaprašivati komarce.

Utešna je, ipak, ocena Međunarodnog instituta za strateške studije iz Londona, da, uprkos „galami“, Zapadnom Balkanu ne preti rat i da Rusi tu ne uspevaju da učvrste svoj uticaj. A još utešnija konstatacija da se demokratija urušila i da „regionom vladaju autokrate i korupcija, na šta Zapad žmuri“. Žmuri i podržava balkanske autokrate i kleptokrate jer održavaju mir i stabilnost. Umesto, dakle, istinske demokratije, Zapad nudi stabilokratije koje vode ka Evropskoj uniji. Izvedeno i Vučić je autoritarni stabilokrata a većina građana Srbije koji ga podržavaju su autoritarnostabilokratofili! Ovo je, priznajte, redak opis situacije koja se teže izgovara nego što se realizuje! A realizacija se demonstrira svakodnevno počev od grandioznih plutokratskih projekata kao što je „Beograd na vodi“, fontana na Slaviji, najviši u istoriji, jarbol na Ušću, ne samo radi kulta zastave, već, kako neko reče, radi kulta ličnosti.

Vučić se u tu definiciju savršeno uklapa jer barata nezamislivim trostrukim svojstvima; šefa države, šefa izvršne vlasti, dakle Vlade i šefa zakonodavne, odnosno skupštinske vlasti preko partije čiji je ostao šef. Pošto mu to šefovanje dobro ide u autoritarnostabilokratofilskoj zemljici kao što je Srbija, takmiči se sam sa sobom, kao što je to svojevremeno ali u sportu činio atletičar Bupka, koga i sam često pominje! Tako je dosad neshvaćenu i potpuno novu ideju za brdoviti Balkan, da Ana Brnabić postane mandatarka, a da radi pod njegovom kontrolom, lako i bez značajnog otpora realizovao. Dovoljna je bila njegova reč bez velikih objašnjenja i mada je sebi postavio neku granicu od najmanje 128 glasova za nju u parlamentu, kladim se da će nova premijerka biti izabrana nadmoćnijom većinom od 160 pa naviše poslanika. Pošto je prethodnih dana Skupština Srbije, pod predsednikovim budnim okom i sugestijama, naprednjačka većina usvojila šnit za novu Vladu sa dva nova ministarstva, a neka postojeća „ojadila“ za suštinu, pa je ministarstvo privrede ostalo bez nadležnosti nad EPS-om i „Srbijagasom“, verovatno radi partijskih trange frange, a ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ostalo bez elektronske uprave, čime će se i dalje baviti nova premijerka, pošto nije usvojen nijedan suvisao i dobronamerni predlog opozicije, kao što je onaj da sadnja drveća koje štiti od nanosa, vetrova i klizišta pređe u nadležnost ministarstva ekologije, pošto od 132 amandmana opozicije nije usvojen nijedan, i pošto se Maja Gojković još jednom kao predsedavajuća iskazala svojim hiperboličnim vođenjem sednice i nesnošljivom netrpeljivošću prema opoziciji, nema mnogo razloga da verujemo da će se nova premijerka bitno razlikovati po načinu rada. Jeste da najavljuje da jedva čeka da počne da radi i da joj ne leže protokoli, a prihvatila je ulogu protokolarne predsednice, jeste da najavljuje da će biti hrabra u povlačenju nepopularnih poteza i hrabro je pristala na sve što traži Vučić, uključujući i Aleksandra Vulina na mestu ministra odbrane, što će se danas ili sutra potvrditi ili demantovati…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari