Ne znam zašto me redovno godišnje religiozno čišćenje Veliki post, asocira na razne post – trendove, kao što su postkomunizam, postsocijalizam, postkapitalizam, postdemokratija, postistina… valjda zbog homonima – post- i različitog smisla, koji odrednici ispred koje stoji, vraća energiju i polet baš kao verska detoksikacija, odnosno uzdržavanje od jela, pića i loših misli !
Poletna naslovnica nedeljnika NIN “ Poslovne, porodične i partijske veze trgovaca oružjem U IME OCA I SINA, odmah asocira i nastavak I SVETOGA DUHA, AMEN, što je spojivo i sa religioznim i sa sekularnim svetom jer i jedan i drugi imaju svemoćnika.
Ili uzmite naslovnicu nedeljnika Vreme VELIKOMUČENIK SA PLAGIRANOM DIPLOMOM, očas združuje versko odličje i postistinu Siniše Malog, parafraziram, kako mu je dozlogrdila frtutma oko doktorata, i kako bi ga najrađe sam poništio, jer mu je lakše da napiše novi! Bravo bato, pa što čekaš četiri godine!
Uradi to, bolje ikad nego nikad! Post-istina, tipična reč iz Oksfordskog rečnika, koja u Srbiji živi decenijama a znači da nisu važni argumenti i činjenice već onaj koji govori! Pa tako kada Duh sveti umesto da oplete po pljačkašima oružja, oplete po uzbunjivaču, proglasivši bankrotstvo u državnim fabrikama namenske, „verovaćete“ mu taman onoliko koliko vas je očarao svojom izjavom, bez obzira na njenu verodostojnost!
Predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije sa samita u Ohridu ponovo su pozvali i ostale države regiona, da se priključe ideji „Malog Šengena“ što bi omogućilo brži i lakši protok ljudi i robe bez velikih administrativnih procedura! Sasvim očekivano politički lideri Kosova izrazili su skepsu zbog pokretanja novog procesa van Berlinskog a stručnjaci se pitaju zašto bi jedna nova politička inicijativa, sa ograničenim političkim učešćem, mogla da postigne bolje rezultate. Neke od njih posebno iritira svaka sličnost sa Jugoslavijom, kao da u SFRJ nisu ostvarili najveća prava, mirnim putem!
Tipična postjugoslovenska istina, u kojoj dominira stav o Jugoslaviji kao neuspelom eksperimentu osuđenom na propast još od ujedinjenja! Zavarivači takve postistine, smeštaju Jugoslaviju na đubrište kao postkomunističku zemlju, kao zemlju nekadašnjeg istočnog bloka, možeš zamisliti zajedno sa SSSR-om!? pa predsednica susedne zemlje s neverovatnom lakoćom laganja priča o svom iskustvu iza gvozdene zavese, a srpski monarhisti i desničari kukumavče o „tamnici naroda“.
Od ovolikih postova može da zapadne muka! Zato prilažem deo mrsne tvitovane kopije sa neta u kojoj je pobrojano 57 stavki pod naslovom: Šta smo imali u SFRJ deo koji se odnosi na autoiundustriju.
“Zastava“ je proizvodila 200.000 automobila koji su bili 90% od domaćih kooperanata. Sarajevski TAS proizvodio 40.000 Wolksvagena, Novo Mesto 30.000 Renoa, Cimos je proizvodio Citroena, u Prištini se radio Pežo, IDA iz Kikinde 10.000 Opela u njenoj livnici se radili blokovi za Mercedes, BMW, FAP iz Priboja i TAM iz Maribora proizvodili teške kamione i šlepere a Zastava lake transportere.. „Ikarbus“ proizvodio autobuse a TAM mini buseve, Tomos iz Kopra proizvodio mopede i vanbrodske motore… njihova “penta“ bila najbolji motor na svetu Priština “proizvodila“ amortizere za Zastavu, Fiat i Opel 27… Da ne pominjem tešku industriju sve je srušeno i bud zašto rasprodano….
Od svih postistina najsimpatičnija mi je o poslednjoj fazi kapitalizma. Britanski novinar, Paul Mason, odrednicu postkapitalizam rabi kao vodič za budućnost. S tendencijom srozavanja mnogih poznatih vrednosti prema – nuli, smatra on, stvaraju se preduslovi za krah privrede utemeljene isključivo na tržištu, platama i privatnoj svojini. Dugoročne prognoze za kapitalizam nisu, blistave. Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), rast u razvijenom svetu sledećih 50 godina biće „slab“. Nejednakost i razdor između bogatih i siromašnih još veća za dodatnih i neizdrživih 40 odsto !
„U proteklih 20 godina kapitalizam je formirao novu društvenu snagu koja je u suštini njegov grobar. Digitalizacija! Napreduje uprkos raznih ekonomskih kriza, menja odnose na tržištu a internet omogućava obnovu ideje socijalizma,“ pa ako ne baš socijalizma mutiraće u nešto drugo i sasvim novo ali bolje i pravednije od ovoga. Najbolje od kapitalizma za razvijeni svet već sada je prošlost, koja se ubrzano približava i ostatku zemalja van tog kruga.“ tvrdi Mason. Od svih postova volela bih da doživim postkapitalizam, ali nažalost „Zlokobni znaci slepih ulica globalnog kapitalizma“ (Žižek) u koje vodi Tramp, DŽonson, a ne zaostaju ni Si Đi Ping ni Putin, nije dovoljan razlog da poverujemo u ovu utopiju… Za sada, sasvim je izvesno, Srbija živi u postdemokratiji, i taj post je sve teže izbeći!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
