Toksični kronizam

Razlog, jer je Rodoljub Šabić opozicioni poslanik koji je bio zamaskiran u poverenika.

I pored blokade i nastojanja da Šabića naprave nevidljivim, mediji i javni servis, koji ćute za „duboku državu“ mitomanski kodiranu kao velika tajna, ignorisanja republičkog parlamenta koji nije razmatrao njegove izveštaje niti uvažavao predloge za poboljšanje zakona, pretnje i satanizacije u tabloidima, ne može se prenebregnuti činjenica da je Rodoljub Šabić za svoj rad dobio mnoga domaća i međunarodna priznanja i da je do poslednjeg dana afirmisao institucionalizovan princip prava javnosti da zna! „Organ“ najvišeg zakonodavnog tela, poslanik Martinović, ovom izjavom je dokazao totalno neznanje i nerazumevanje institucije Poverenika, kome je osnovni posao da kontroliše vlast i bude u njenoj opoziciji radi zaštite interesa javnosti i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. Zato je zakonom predviđeno da Poverenik bude „samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti“. Zamaskirani radikal u plavu proevropsku odoru, pošto je već promenio zakon na gore jer je na primer izbačeno pravo javnosti da zna kako troše pare državne firme pretvorene u akcionarska društva, (najnoviji primer Telekomova kupovina Kopernikusa) bez ikakve krinke, zagovara partijski interes i poslušnika koji neće kontrolisati vlast i javna tela već će vlast, personalizovana u AV SNS, kontrolisati budućeg Poverenika! Ako bude krotak i smeran, dakle, sušta suprotnost Šabiću, biće izabran i biće zaštićen. Predsednik države, naravno, umesto da se ogradi od ove izjave samo je učvršćuje lamentiranjem, ko je to ustao na levu nogu kao njegov prijatelj iz Slovenije Miro Cerar i usuđuje se da postavlja pitanje da li je Srbija na evropskom putu?! Mnoštvo koje je ustalo na levu nogu i tabana Beogradom i kroz još trideset gradova, protestuje i zahteva elementarne demokratske i evropske vrednosti, slobodne medije, slobodne i fer izbore, pravo na rad, život i dostojanstvo, nije za Vučića nikakav problem, jer ga zajedno sa glasovima svih Slovenaca koji izlaze na izbore, neće pobediti!

Skoro neopaženo prošla je vest da je Srbija opet pogoršala mesto na listi korumpiranih zemalja, inače prepoznata i kao raj za pranje novca, i da su mnoge zemlje Istočne Evrope i Centralne Azije od nje bolje pozicionirane (Crna Gora, Gruzija, Belorusija… takođe autoritarni sistemi)…. a lošije samo Albanija, Kosovo, i Makedonija, ali to znaju i osećaju na sopstvenoj koži građani koji protestuju. Znaju i peške, jedinim mogućim načinom, na ulici, razglasili su da je to posledica sistematskog uništavanja institucija, naročito kontrolnih i nezavisnih, i znaju da je na redu jedina preostala da se dokrajči institucija Poverenika.

Hapšenje visokog zvaničnika vladajuće partije, predsednika opštine Grocka, zbog osnovane sumnje da je naredio paljenje kuće novinara Milan Jovanovića, svako normalan je podržao, ali i postavio pitanje gde nestadoše meci, pominjala se pucnjava, i da li postoje osnovi sumnje da je to bio i pokušaj ubistva?! Postavlja se i pitanje zašto se krši zakon i sve to javnosti na vanrednoj konferenciji za štampu, saopštava institucija predsednika a ne institucije policije i tužilaštva? Pa vrlo jednostavno zato jer je Vučić, tri u jedan, sve grane vlasti, čime do paradoksa, pored pravnog i ustavnog sistema, urušava i sopstveni položaj. Ovo hapšenje mu je poslužilo kao pokazna vežba za njegove i prašina u oči za političke protivnike!

Pošto je Oksford za reč 2018. godine, koja najbolje opisuje raspoloženje Engleza, proglasio reč toksično, kao „opijajući opis najpopularnijih tema“, moglo bi se zaključiti da je i Srbija deo slične priče. Razlika je u tome što uz tu reč, ali kao otrežnjujući opis nezaobilaznih tema u Srbiji, više od pola decenije ravnopravno stoji i reči kronizam. To je kada aktuelna vlast imenuje na istaknute položaje prijatelje bez obzira na nedostatak kvalifikacija ili sposobnosti…. Tipičan primer je predsednik opštine Grocka a nije jedini! Mnooogo ih ima od sekretarica koje su postale državne sekretarke do vozača koji „upravljaju“ velikim sistemima, keramičara, ćevabdžija koji uz nepotizam i podelu vlasti sa rodbinom, harače zemljom. Troškove takvog haračenja, snosi celo društvo, tačnije, osiromašeni građani Srbije.

U užem izboru za reč godine bio je i pojam „gas-lighting“, što se prevodi kao „pravljenje nekoga ludim“, što se u srpskoj političkoj tranziciji ukorenilo kao normalnost! E, takva „normalnost “ pobunjenim građanima došla je preko glave i već dišu na dah!