Tri u jedan

U dvostrukom moralnom knjigovodstvu, on je uknjižio plus tuđih, a sada šmira sa nezadovoljstvom svojih partijskih glasova da bi dokazao kako mu je teško i kako će možda biti i teže do jedinog rešenja – još jednih, vanrednih parlamentarnih izbora…

U pozadini svega je strah od gubitka Beograda. Ona knjiži minus, svojih, nevladinih, nestranačkih i dobrim delom opozicionih glasova, zato što pristaje na ulogu protočnog bojlera, a minus sa „Palmom“, nadoknadiće izglednim plusom tandema Čanak-Jovanović.

Nema, takođe, sumnje da „tri u jedan“ nije nikakva garancija novog kvaliteta i suštine novog pakovanja izvršne vlasti. Stiče se utisak, naprotiv, da je reklamni blok, Brnabić-Vučić, po sistemu ja tebi vojvodo ti meni serdare, završen, a mnogo toga ukazuje da će se raditi po starom, dakle, ne po zakonu već isključivo po Vučiću. Jer, ako se zna da zakon o Vladi (čl. 12) jasno precizira da se predsednik Vlade stara o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađuje rad članova koji su „dužni da poštuju i izvršavaju obavezna uputstva i posebna zaduženja koje im da predsednik Vlade“, onda opaskom, koja figurira kao već gotova stvar, da će Brnabićeva biti zadužena za ekonomiju a Dačić za politiku, raspolućuje i umanjuje zakonske nadležnosti čelnika Vlade, ali time uvećava sopstveni manevarski prostor i odlučujući uticaj. Na tome radi sistematski i ciljano ne bi li uništio svaki opozicioni stav u svim segmentima vlasti i njene prezentacije i ne priča samo bajke već direktno učestvuje u izmišljotinama i to vrlo opasnim i strahovladnim. Govoriti o tome kako su dobri anonimni momci, a zapravo njegova partijska garda, na dan inauguracije sprečili pripremani masakr, da reč masakr je nekoliko puta pominjao, a kao dokaz pokazao sliku pijanca iz pozorišne predstave, kako bi narodu ogadio tog dosovskog „teroristu“, podseća na slično montiranje istine kada su „Novosti“ i tada pod uticajem njegove partije, ilustrovale ratni izveštaj sa slikom Uroša Predića. Deo javnosti je i tada a verovatno i sada progutao Vučićevu udicu. Da bi utisak o „žutom ološu“ cementirao, sinhronom akcijom svojih medijskih pregalaca, „osvežava“ ga svaki dan novim državnim udarima, pripremanim masakrima, Žutim Đilasom, koji se drznuo da promišlja o politici sa tajkunima Miškovićem i Sorošem, koji finansiraju protivnike nevine Vučićeve vlasti! A protivnika ima svuda.

U ekskluzivnom intervjuu, ha, ha, ha, krimosa „prvog ubojice Balkana“, Sretena Jocića, odnosno Joce Amsterdama, koji politički „analitičari“ da onaj koji je rušio Đinđića, danas sa Rodićem ruši Vučića… U Šešeljevom razgovoru za Politiku koji u skladu sa dominantnim stavovima naprednjaka, amnestira Miloševića i negativno se fokusira, naravno, na Đinđića, a strahuje za Ratka Mladića.

Mira Marković i Milošević nisu imali nikakav motiv da ubiju Slavka Ćuruviju tvrdi Šešelj i konstatuje :“ Ćuruviju smo kao političkog protivnika već bili skrajnuli, novine mu nisu izlazile, tadašnji zakon o informisanju ga je dokrajčio“! Pošto je tada Vučić bio ministar informisanja, zar vam se ne čini da je danas isto s…. novo pakovanje. Što je najgore Srbija još nije izašla iz rupe iskopane devedesetih kako primećuje i argumentuje profesor Branko Milanović. Samo što je tada počelo višestranačje pa je apsolutna većina koliko toliko, kurtoazno, vodila računa o manjini odnosno opoziciji, a tadašnja odnosno i sadašnja presvučena vlast, bez imalo uljuđenosti, arogantno napada političke neistomišljenike, nada se valjda, do istrebljenja. Kada malo razmišljam šta je posle izbora uradio Saša Janković koji je dobio najveću opozicionu podršku birača dolazim do zaključka da je ili paralisan Vučićevim kodom ili ima ozbiljne organizacione probleme. U svakom slučaju odlazak Dude Ivkovića pa akademika Teodorovića ne ide mu u prilog, a koliko čujem sve se više distanciraju i pojedini potpisnici apela 100 za koje, izgleda, nema vremena. E za to ne može da se krivi samo Vučić.

Vučić primenjuje svoju šifru za uspeh, kriza do izbora a izbori svake godine u međuvremenu kampanja, i daje pečat svom načinu vladanja stalnim ponavljanjem kako je samo on osećajna i progonjena žrtva a svi ostali bezdušni neprijatelji. Tom ključu se povinovala i Ana Brnabić, pa kada jednom završi kao Kori Udovički, mlađani Krstić, Radulović, ima znanja a bogme i imanja za neki drugi posao i nadam se neće žaliti.

Najzad Beograd nikada nije bio prljaviji i bučniji u svako doba dana i noći bez ikakvog, bar elementarnog, kućnog reda. Valjda i to spada pod Vučićev kod vladanja koji, mic po mic, polako ali sigurno uvećava zlovolju građana.