Zagrljaj i referendum

„To nigde na svetu nema samo ovde! Zato je BiH neuspešna zemlja i nema šanse da uspe dok se ljudi u njoj ne dogovore šta može biti BiH“ – odglumatao je Dodik i zagrlio jednog od njih, kome je dozvoljeno mešanje, ambasadora Ruske Federacije u Republici Srpskoj, Petra Ivancova. Tako zagrljeni zajedno su obavestili uzavrelu, unutrašnju i međunarodnu scenu, da imaju pravo na referendumsko izjašnjavanje o Danu republike, te da su, vrlo zanimljivo, razgovarali o pripremama za isti. Glasnogovornik predsednika Rusije, Ivancov je potvrdio da će Dodik sa Putinom pričati o situaciji i podršci Republici Srpskoj! Ako laže koza, ne laže rog!

Da ovakve i slične zagrljaje u Beogradu ne smatra idiličnim buncanjem već zveckanjem oružjem, zbog „pipaka Moskve“ pa i mogućnosti rata na Balkanu, upozorio je visoki zvaničnik NATO Petr Pavel i izazvao nepodeljeno protestno reagovanje državnog vrha. Sram ih bilo što nam decu guraju u rat, ozlojeđeno izjavljuje Tomislav Nikolić ali kako je poznat po svojoj neomeđenoj ljubavi prema Rusima i majčici Rusiji ipak podseća da ne pripadamo nijednom vojnom savezu, ne zavisimo ni od koga i ne moramo nikoga ni za šta da molimo. Verovatno je juče taj stav dodatno proveravao u razgovoru sa ruskim ambasadorom Čepurinom. Sigurna sam da je bilo i grljenja.

Ne treba da nam prete jer mi nikome nismo pretili. Pre sedamnaest godina smo videli kako izgledaju rat i razaranje, parafraziram evoluirano mišljenje premijera Vučića, koji nije dao podršku referendumu ali daje podršku Dodiku… Setio se, valjda, da je razaranja bilo i pre tih 17 godina, posle ratne politike i ratova koji su počeli referendumom a okončani Dejtonskim sporazumom. Toga se, sasvim izvesno, seća i Dodik, pa iako naglašava da najavljeni referendum u Republici Srpskoj nije priča o njenom statusu niti o njenom otcepljenju od BiH, nije nedvosmisleno shvaćen. Izrazivši sumnju u sopstveno znanje lapidarnom opaskom: „Na dnevnom redu nije secesija a da li će do nje doći u godinama koje dolaze i da li će to uraditi moja generacija“, nije znao da odgovori ali je znao da ostavlja odškrinuta vratanca i za tu mogućnost. Pitam se samo pod koju i čiju cenu?

I tada, tačnije, pre 26 godina bilo je mnogo neznanja, nerazumevanja, oštre i mrzačke retorike koja se i danas širi na sve strane, pa balkanski pejsaž, začas, brzinom svetlosti munje, pokaže svu svoju pohabanost, krivudave kaldrme, mračne lagume, nesigurnost.

Pomenuti general Pavel jeste naježio dobar deo javnosti neodmerenom izjavom da je ruski uticaj opasan kao terorizam i da će vešta ruska propaganda uticati na odlučivanje u EU i NATO sa ciljem da uništi te institucije i uljuljka Evropljane u stav da Rusija ne predstavlja za njih neposrednu pretnju… Ali, zaboravio je na hroničnu poluiznemoglost umorne Evrope, pritisnute raznim brigama od kojih jedna od najopasnijih postaje otuđena evropska birokratija koja gubi beskrajno vreme u jalovim dogovorima i pregovorima. Što se više eksponira sve više kopni raspoloženje prema njoj i bez uticaja ruske propagande.

Neko je rekao da je problem u tome što moć pruža privilegiju, da se ne mora učiti. Srbija je mala zemlja, i te kako mora da uči a stekla je dosta znanja na sopstvenim greškama, to jest greškama elite koja je i danas na vlasti. Članstvo u Evropskoj uniji jeste pravac i strategija zvanične srpske politike, što ni do sada nije isključivalo saradnju sa Rusijom. Balansiranje je nužno, ali ako disbalans promeni kurs kretanja, može da bude i kobno. To opet ne isključuje jasnost i nedvosmislenost politike koja se vodi i Vučić se, priznajem, izvežbao u nedvosmislenom ruženju naroda. Još da nauči da nepristrasno prihvati kritiku i olabavi zagrljaj nekih svojih pajtosa, koji svojim nemogućim izjavama i izmišljotinama zaglupljuju javnost, poverovaću da se promenio i da zaista iskreno misli ono što govori o miru i stabilnosti u regionu. Mogao bi, dakle, da olabavi čvrsti dodir i sa Dodikom.

U svakom slučaju boravak u Njujorku može da bude zanimljiva iskustvena lekcija. Pomno će se pratiti sa kim će se premijer grliti u Americi! Prošla poseta Francuskoj, uprkos salvi slavlja naše strane u domaćim provladinim medijima, pokazala je da je sve bilo ispod proseka, čak i sa po nekim diplomatskim gafom kao što je neodgovarajući doček na aerodromu, što se nije pojavilo u medijima a nije ni spekulisalo kao razlog za podizanje neke diplomatske tenzije. Tako bi moglo da se gleda i na referendum RS. Bio, desio se i nikom ništa!