Zrelo i sazrelo

Jovanjica i Krušik su paradigma!

Hapšenjem samo jedne grupice kriminalaca, što je dobro ali nedovoljno, vlast dahće za vrat i zapljuvava sve građane raznim teorijama zavere, potrebom novog naoružavanja i što je najvažnije novom potrebom obaveznog služenja vojnog roka.

Ko je snajperista možda se nikada neće saznati, ali je svakako u funkciji modeliranja širokih narodnih masa za narečene potrebe od kojih se diže moć i rejting.

Obrazac trenutka u kome smo se našli kao da smo Alisa u zemlji čuda, jeste Dan državnosti začinjen kovidom.

Dok se cela Evropa zatvara, Srbija se otvara, dok dr Stefanović apostrofira sve kritičniju situaciju i porast inficiranih, doktor Kon ističe kako nema opipljivog razloga da se pooštre mere!?.

Kome ćete od njih dvojice verovati, nebitno je, jer ionako odluku ne donose oni.

Vlast koja se dobro snašla nabavkom vakcina na sve četiri strane sveta i otpočela masovno cepljenje, još se femka, kao Vučić u „Hit tvitu“ da li će se održati utakmica sa ili bez publike, kao da već jednom nismo potukli negativni svetski rekord po tom pitanju…

Premijerka, usred ograničenog broja ljudi koji smeju da se okupe napolju, pravilo 5, 50 ili 500 rasteže kao žvaku plus beskonačno i poteže „argument“ da nije ona otvorila žičaru ljudi bi bili tu i zašto bi oni knjižili naprednjački predizborni uspeh.

Na planinama, dakle, kao nigde ni u Švajcarskoj ni u Italiji, ni u Sloveniji, gde nema žive duše.

Šta da rade naši  jadni ljudi, četiri dana praznika  nakupilo se i moraju da se nose sa njima kako znaju i umeju i to na ovako svečane dane koje, opet u anketama, gotovo niko nije uspeo da detektuje i niti zašto se slave!

A valja se i rastrošiti jer će država svima pokloniti dva puta po 30 evra naših para.

Prema svedočenju premijerke niko se ne zaražava na skijanju već u kafićima, a slučajno izabani turisti u televizijskim anketama tvrde čak i više, da nema inficiranja samo u nekim kafićima koji poštuju pravila, već ima samo u onima koji ih ne poštuju a kojima inspekcija ne može ništa.

Vrh ledenog brega ipak su žurijade u glavnom gradu.

Po noćnoj graji sam razumela da se nešto neobično dešava u mom komšiluku Aberdarevoj, gde je, saznadoh iz vesti, policija sat vremena rasterivala oko 700 posetitelja nekakvog kluba, za koji nikada nisam čula da postoji u tom kapacitetu, jedino ako nije otvoren u Tašmajdanskim katakombama!

Umesto što ih je rasterivala, trebalo je da ih okuplja i naplaćuje kazne 700 puta 5.000 dinara tri i po miliona dinara, plus 600 hiljada od vlasnika četiri miliona i 100 i sve to puta sedam lokala, i za čas bi se popunio preko potreban fond za zbrinjavanje dece preminulih lekara.

Pa ko hoće da arči sopstveno i tuđe zdravlje neka lepo plati, a ne da to radi džabe kao do sada, ako ne može da plati neka ide u bajbok pa će dobiti tajm aut da razmisli isplati li se takva ignorancija korone ili ne ….

U ponedeljak, pred Vladom Srbije, grupa desetkovanih lekara Ujedinjenih protiv kovida, održala je pomen svojim kolegama i uputila zahtev državi da obezbedi primanja za decu lekara koja su ostala bez roditelja, a ostalo ih je i po troje.

U grobnoj tišini poput olova po olucima dobolova su izgovarana imena stradalih doktora.

Uz poštovanje epidemioloških uslova, ipak je izostala veća podrška građana. Neki lideri stranaka doveli su sebe umesto i svoje članove.

Svaka čast, Žujoviću!

Gde su te čuvene opozicione partije, valjda ne čekaju uručenje pozlačenog poziva na ovakve nemile događaje?

A onda, kao da je reč o najobičnijem smeću, radnici gradske čistoće, čim su se ljudi razišli, počeli su da sakupljaju upaljene sveće i cveće i bacaju u kante pijetet i sećanja na one koji su dali svoj život da bi svima bilo bolje.

Da ne ostane nikakav trag i da se ne zna da je ovaj skup bio održan!

Zrelo je, govorio je Đinđić, a „svi smo sazreli za nešto, a nema ko da pobere plodove“, govorio je Majnhajm.