„Bijaše mirovat“

Koji ni sam nije ništa bio naučio iz toga što je režirao, kao što nije ni iz BrehtovogČovjek je čovjek, u istoj kombinaciji. Pa se našao u situaciji da sam sebe razvali po nosurdi. Okrenu me na ovu stranu nastavak baljezganja na relaciji Zagrab – Beograd, pretpostavljam, ne vidjeh, uz uključenje i Sarajeva.

Šefovi odgovarajućih ekspozitura, a ako ne baš prijatelji onda partneri u makar šuhveli poslovima, Čović i Dodik nisu se javili. Kao ni mali Alijin Bakir, koji djeluje i kao da je šef ekspoziture turskih ambicija. Tako ta baljezganja mogu komotno biti pokrivalica za dogovore u nekoj zoni u boji neke od nijansi crne farbe.

Zapravo me je neposredno nagovorio ovdašnji Mlađahni, ubijeđen da nije nikad upravljao nečijom naoružanom rukom. Kao što bi se moglo zaključiti kako ni on, kao genseg, ni Nikolić kao potpredsjednik nikakve veze nemaju sa onim zbog čega im je glavni gazda osuđen u Hagu. U koji je sam od sebe naprasno i hitno otišao, bez bilo čijeg i bilo kakvog odgovora na pitanje – soske. Ne bih da prepričavam, a odslušao sam cijeli govor Mlađahnog u Glini 1995, samo ću poredati nekoliko citata. Pa ko skonta – skonta.

„… Ja sam ponosan na sve ono što sam, ne mogu da kažem na sve, ali na to o čemu oni govore ništa sporno nije bilo, a taman nekoliko dana posle toga, oni su poubijali Srbe koji su tamo živeli, a ne Srbi njih. Da vas podsetim, izgleda da ste zaboravili šta je bilo 1995. Nisu Srbi ubijali Hrvate, već Hrvati Srbe. I nisu Srbi proterali Hrvate iz Gline, nego obrnuto – Hrvati Srbe“…

„Tako da izgleda moji podsticaji nisu bili uspešni, nisu vredeli“… (hoće reći da nije bio podsticajan ni na one koje naziva Hrvatima.) „Ali, to vam je kada nemate politiku i kad mislite da ratne zločine možete da činite i da ubijate ljude. Ja nisam ubijao nikoga, a ovi ljudi jesu i to su ubijali decu. Žao mi je što to vi naN1 ne vidite, i žao mi je što za vas srpska deca nisu mnogo važna, za mene jesu, mnogo važnija od mene i od moje političke i bilo kakve druge sudbine“, izjavio je Vučić. “

(…) Ništa više nema od vesti u Krajini. Kao da je to inostranstvo, kao da je to u Hrvatskoj… Ali, neće moći! Nikada Srpska Krajina, nikada Glina neće biti hrvatska. Nikada Banija neće nazad u Hrvatsku! (…) Ukoliko srpski radikali pobede i poraze predsednika Srbije, vi znate da ćete živeti u Velikoj Srbiji, jedinstvenoj srpskoj državi, i tu odstupanja biti neće“.

Jedan moj prijatelj kaže ovako: „Kad su zauzeli lijevu obalu Neretve, Perišićevi vojnici sa šešeljevcima, i rezervistima su pohapsili civile iz skloništa (Zalik itd.) Odveli su ih u Sutinu, pobili i zatrpali u deponiji Uborak. Pobili su 112 civila… Masakr je otkriven u junu 92. po povlačenju vojske SRJ. Prva masovna grobnica u BIH. Optuženo je osam osoba (Tužilaštvo HNK). Proces je stao, jer su nedostupni. Perišića nije sudio ni Haag. Ovi zločinci šešeljevci su došli polovinom aprila, počeli pljačkati komšije Srbe, sve redom. I ja bih završio na Uborku, da sam ostao u Brankovcu…“ Drugi moj prijatelj, Tofa Bajgorić, nije bio te sreće.