Dođe mi da pokinezim

I u trenutku sam se krenuo spominjati svega i svačega. Od one sedamdesete do dana danjeg nisam poćopio, pa neka je što kažu i na simboličkoj ravni, sta je navelo Vilija Branta da se u ime koga i zbog čega izvinjava, izražavanjem pošte nesretnicima iz poznatog Geta. Već je bio dovoljno poznat, na momente i popularan, a da se zna nikom nije ništa, glede rata, nažao učinio. Doduše to su mu klečanje svi koliko ih ima na Kugli, naročito zapamtili. Ko je imao da je imao priliku htio je u tom smislu da se iskaže i dokaže. I da ga malkec makar porede. Kasnije će se tako „naklečati“ i Regan, i Buš stariji, i papa Ivan Pavle, i još po koji do ovih jugodomaćih. S njima se iz nekih meni nepoznatih razloga niko ne zatrčava porediti.

Iako su se i Tadić i Josipović do sada proslavili kako je ko stigao i gdje je stigao izvinjavanjem Hrvatima i Bošnjacima, odnosno Bošnjacima i Srbima, nikad nije previše da se malo i izvukovariziraju. U skladu i sa ljudskom i sa političkom filozofijom. Dok se uz već postojeće pripreme za dolazak na mjesto predsjedavajućeg ne priključi i Alijin mali, Bakir Izetbegović da nešto kaže Hrvatima i Srbima. Nakon čega kao značajna liderska trojka mogu u recimo Mostar, ako ih ko primi i ozbiljno shvati, da traže izvinjenje i od Bošnjaka, i od Hrvata, i od Srba. Tekstovi su već spremni, ne treba pisati nove. Možda će neko ja prepraviti u mi, i na pojedinim mjestima utrojiti narode, pobrkane sa državama ili konstitutivom – Ja sam danas ovde da se poklonim žrtvama. Ovde sam da, poklanjajući se žrtvama, još jednom uputim reči izvinjenja“ … Ovde sam da iskažem žaljenje, da stvorim mogućnost da Srbi i Hrvati, Srbija i Hrvatska okrenu novu stranicu istorije … Smatram da se priznanjem zločina, izvinjenjem i žaljenjem stvara mogućnost za oproštaj i pomirenje … Došli smo ovde ohrabreni porukom pravedne žrtve i svesni naše odgovornosti za budućnost naših naroda i naših zemalja … A gospođa Liht, uz slične već pomenutim izmjene pa i dopune, može izgovoriti ono što je jutros. A u ulozi borca za demokratsko i građansko – došlo (je) vreme posle 19 godina da se neka otvorena pitanja zatvore, tako da se maksimalno obeštete sa svih strana oni koji se osećaju kao žrtve … Važno je da se ljudima učini sve da bi se osećali bolje i da se oda pošta žrtvama, što će učiniti predsednik Tadić … mnogi (su) prebacivali, recimo, predsedniku Tadiću da neće da preuzme na sebe ulogu sličnu onoj koju je odigrao Vili Brant. Sada je problem što preuzima na sebe tu ulogu (nije dakle onu Reganovu ili Bušovu? – ja), dakle, svima se ne može uvek ugoditi i ne treba. Još je Liht nešto o nekom izvinjenju Srbiji glede „srpskih žrtava“, što ako ne misli na NATO ne skontah. Jer niko iz Hrvatske iz BiHa nije upadao u Srbiju.

Na kraju sam ipak prokonto da se meni koji sam kolektivno niko, nema ko izviniti. Pa sam odlučio otići na „plastiku“, pokineziti se, naravno i podmladiti, upisati neki faks u Japanu. I kao zainteresirani student potražiti Anri Suzuki da mi u znak izvinjenja da malo. A ja sam spreman da joj to još i vratim. U znak prihvatanja.