Da nisam nešto prespav’o? Da nisam a da pojma ne imam bio komičan protekle dvije decenije i kusur? Mislim da sve što mi se događalo nije bio samo komični san, o kojem pričaju i stručnjaci i oni drugi, koji god da jesu. Svašta kažu vidiš, a poslije se uglavnom ne sjećaš šta si vidio, ili čuo, ili, još zanovetlije, i doživljavao.
Da je koma takva nekakva situacija. Svi sve o njoj znaju, a niko pojma ne ima. Ova moja, kako se iz nje trznuh, možda je to samo na trenutak, možda ću svaki tren opet zakomičariti, jasna mi pred očima, ko jasan dan u Mostaru, kad je ono jedno 38 digriseva (ta će Titograd), nikakva vlaga, a tlak vajn taki. Vidiš što nikad ne bi. Baš debelo aprijatna. A glede svega što sad nekomičan ugledah. Ne znam da li se trebam stiditi onog u komi, ali me je iz nekog razloga, jebo mater ako znam što mene, puno više stid ovog nakon buđenja. Ako sam se uopće i probudio.
Zapravo, zajebala me je ova moja zvijer od Manje, kojoj je sa mnom dosadno, a izvještila se, kad je uključila televizor, voli informativne emisije, baš na vijest o nekom „bezbednosnom“ skupu. Ugledah nešto što komičan ni sanjao nisam. U prvom redu sjede Sonja Liht i Aleksandar Vučić, to im valjda posao a i vole, i nešto divane, razmjenjuju mišljenja. Arlauknuh – skloni to! Manja, vidi da je neki zajeb, sva nakostriješena lupi po daljincu, ali ipak da me dozajebe tutnu mi neke novine, nakupilo se, direktno pod nos.
Naletih odmah, prvim pogledom na mlađahnog i veselog Vučića, koji je kao PMV, i koji kao ističe značaj ne samo za Srbiju, već i za rusko-srpske nadolazeću feštu glede sedamdesete obljetnice oslobođenja Beograda od fašističkog okupatora. Kontam ili sam ja fulno zbog razuđenosti prezimena. A opet slika kaže što kaže. A na sliku i citat. „Jugoslovenske snage, pre svega srpske, uz veliku, ogromnu podršku i pomoć Crvene armije, oslobodile su Beograd 20. oktobra 1944. I to je bila jedna od velikih istorijskih naših pobeda. I ponosan sam što ćemo posebno slaviti taj datum. I što ćemo obeležiti upravo pobedu. I hrabrost, i borbu za slobodu, borbu za život, ostvarenje prava na život i srpskog naroda i građana Srbije. I rekao bih, konačnu pobedu nad fašizmom na ovoj teritoriji“. I još jedan.
„Tu antifašističku tradiciju srpskog naroda i Srbije i dalje ćemo razvijati, održavati i ponositi se njome. I ubuduće ćemo pokazati koliko smo zahvalni našim precima. Onima koji su nas oslobodili od fašističkog zla, kako nikada više ne bi dozvolili takvu pretnju našoj slobodi“. Boga mi još. „Mislim da će na Dan oslobođenja ogroman broj ljudi prisustvovati na proslavi tog velikog dana u srpskoj istoriji“. Zvijer mi doturi još jednu stranicu, koja kaže da će Nikolić tom prilikom uručiti Putinu najveće odličje. Stani malo. U komičnom stanju sam vidio Nikolića kao četničkog vojvodu, a Vučića kao genseka, možda je bio i četnički serdar, kod uništitelja vampira Broza.
Nešto mi se malo opet slošilo. Rekoh Manji zovi hitnu, hoću nazad u komu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
