E da je samo sujeta…

Pa krenu pokušaj skretanja pažnje pričom istih o Preševskoj dolini i Haradinajem. Zapravo pričama o u biti nevažnim izvršiteljima „želja i pozdrava“ faktičkih moćnika i vlastele. Niko da zucne a-ma jednu o lovi koja sve to kontrolira, od koje se dio pere baš na te zajebancije. Malo je nedostajalo da se uhvatim na fašu, da prozborim koju na tu temu. Čuj koju. Trebale bi mi gomile i gomile tih kojih. A nešto nisam pri odgovarajućem takatu. Srećom, naletih na „na današnji dan“, društvene mi mreže. 26.04.2016. Na koliko znam na ovom mjestu neobjavljeni tekst, naslovljen sa „Nije dobro“. I vjerovatno zato upućen samo užem društvu FBovaca. Čiji me komentari drmnuše u jednu od tanjih žica.

Olivera: Živ ti bio! Ko će sve stići! Odličan si! Ognjenka: Pročitah, baš Ti hvala, nisam znala da pišeš?!? Da li uskoro izdaješ knjigu? Svako dobro… Lajkah ova dva, uz dodatak… Ja: Hoću reći godi mi taštini, ne znam gdje bih s njom. Đurđević, ako ti kažeš, ako nije zato što me voliš, drago mi je. Ognjenka, tu i tamo nešto namrčim, uvijek sam volio ljenčariti, za knjigu ne ima nešto baš ozbiljno, da valja, ima po koja rečenica. Uz to, nije mi do promocije, više do dobacivanja i zajebavanja. Ognjenka: Vidjela sam dragi Đida.. Vidim ne spavaš.. Svi imamo previše u mozgu nataloženog od prije i prepunog od sada. Ja se upravo sjećam „kružoka“ kod Ibrice Ramica.. Tvoj Veno, moj oac Bata ata, Ibrica, Raja Labović i ostali.. Mogu da ti pišem o tim divnim posebnim sjećanjima.. Godine odlete i prolete, a i mi sa njima… Ognjenka: Vidim ima grešaka.. Odletiše mi slova na telefonu sam… Ja: Kad pomenu „kružoke“ kod Ibrice, uživao sam prisustvovati. Pogotovo kad bih donosio od Kove naručene Buredžike. A još su bili veće tračare od bilo kojeg i kakvoh frizerskog salona. Jebeš greške, čuvaj zdravlje.  Ognjenka: Haha.. Moja Blaga kuhala, a bogami i ja.. Od školjki, pa nadalje… Ognjenka: To je bila (zubna – ja) ordinacija za fine Mostarce.. Prava raja i sva lijepa sjecanja me vezu…  Ja: „Salon“ im je bio za doći na vazdan!  Ognjenka: Pozdrav za laku noć..       ??       ?? ili ce kod Tebe uskoro svitanje… Ja: Laku noć i tebi, ja obično vilenim do trice, a ovdje ce evo za još malo. Olivera: He, ljubav za ljubav, to je obaška, ma volim da te čitam ne zato što tu ta neka ljubav, nego je uvek odlično! Budi siguran. Pun je grad onih kojima sam hladno i u brk rekla: „Ja te volim, ali pobogu, ne piši, radiš to očajno!“ Čak mogu da ti ih nabrojim… Ja: Dakle nije to kako ja mislim, da samo ja čitam. Jednom sam zabilježio razgovor sa jednim već mojim konobarom. Kaže šta to čitaš. Odgovorih sa – čitam svoj tekst, kad god pročitam nešto naučim. U momentu nije skont’o šta sam rekao, pa se nakon nekoliko koraka vrati i uz odgovarajući pogled kaže, dobro ostavi mi kad kreneš. Hvala ljubavi, na stimulaciji. Andrea: Vrlo je lepo i zanimljivo!, nisam očekivala svoje ime na kraju, pa hvala i na tome. Čitamo se        :)… Ja: Andrea, nakon decenijskog nekontroliranog trošenja, u ovim godinama ako mogu provuci makar jednu rečenicu, ili bilo sta sto bi moglo biti prijedlog za razmišljanja, na to nabaciti nešto maltera, ja zadovoljan. A radi vašeg mišljenja društvenih odnosa i razvoja, angažiranja i jednako takvih tekstova, kako mogu izbjeći pomenuti vas kad god mogu. Prijateljski, Dž…

Tekst sam bio završio sa – Nije dobro što sve više poravnjavam, što će mi uskoro sve biti ravno do mora. A na moru bonaca.