Hvala također

Sa desne strane hladnjak, ladičar, pa furuna uz jednu račvu od grede. Ispod koje je jedino mjesto za jebenu plinsku bocu. Prvo se malo povuče furuna, na nju se podigne boca, i dok furunu, da se ne bi skacimala pa na noge, pridržava lijeva, desnom rukom valja bocu spustiti u ćošak ispod grede. Kontam može na adrenalin. Naljutim se, odradim pripremne i prethodne radove i uredno spustim bocu gdje joj je i mjesto. Vratim i furunu na svoje. Ali zato ne vratim onaj živac koji handri na nervnoj bazi, a tepaju mu „išijadikus“. I kako tad, evo dosad. Džaba terapija, džaba injekcije, džaba vježbe. Handri pa handri. A hava vergulasta da vergulastija ne mere bit. Baš kakvu živac voli.

A onda nedavno dobih pisamce iz Skopja, od mlađahnog Dimitrievskog:

Daklem. Jebeni događaj se dešavao ovim redosledom. Na pecanje idemo na nekoliko mesta. Jedno od tih je i to, na reci Crni. Ime joj ima neke simbolike? Misliš? Elem, tamo smo do sada išli više desetina puta. Ima most. Jedna noga mosta je u reci i ima betonski postament koji je visok jedno dva i nešto metara. Sa tog postamenta se lepo peca. Kao i uvek, zagazim u reku, dođem do postamenta, pažljivo stanem obilazeći šiljate drvene kolčeve, čiji vrhovi jedva vire iz vode. Tu ima par štoseva, staneš jednom nogom na jedno mesto, uhvatiš se rukama za gornju ivicu, podigneš na jednoj nozi, postaviš levu u jedan žleb, odbaciš se tom nogom uvis i rukama podigneš telo i sedneš na ivicu. Do tada bar jedno desetak puta i bez problema! E, taman se odbih levom nogom kad ona prokliza. Ruke, naročito desna ne izdrža i počeh da padam probajući da se ikako zadržim. Tom prilikom odrah kolena, podlaktice, bradu, i tresnuh malo postrance na desno rame. Dole me sačekao jedan špic od kolca. Fulao je kičmu za necelih 10 cm, zakačio predeo levog bubrega, pocepao odeću, odrao kožu ali srećom proklizao, nije probušio meso i ušao u bubreg! Ostadoh da ležim u plitkoj vodi dok nije došao prijatelj da me izvadi!

E sad, naravski da znam da posle 60-te nemereš radit sve što si do tada radio, i naravno da će se i meni to desiti nekada (a možda i nikada jer ja sam poseban tip, jel’ te), ali ne danas i ne ovde! Neprijatna saznanja uvek dolaze kao aperkat ili direkt u nos! Saznanje više boli od same povrede, jer ti je povređen ponos!

Išo, slikao se, kažu jača trauma, nema krvarenja, nema znakova disfunkcije levog bubrega. Ima znakova disfunkcije ponosa, samopoštovanja i inih sranja! Eto, pa to „čestitah“ i Tebi i sebi!

Rekoh, onako nekako šoto voće, i ja tebi. Još jedino mogu muhaem održati moleban, za vraćanje drevnim vrijednostima. Onim koje smo imali birvaktile, prije jedno po četeres.