Prvo što mi je palo na pamet bila je jedna davna TV serija, ako me sjećanje ne vara pod nazivom Budolaj.
I jedna scena iz te serije.
Glavni lik, Budolaj susreće par prijatelja koji su krenuli na poslovni razgovor sa nekom ekipom.
U nekom trenutku, ispostavlja se da će im biti u društvu i za svaki slučaj pita ih – hoću li ja s vama ili ćete vi sa mnom.
Naizgled možda čudno pitanje, ali nije nimalo.
Određuje ko će voditi razgovor, a ko „stajati sa strane“.
Nije u pitanju bilo meni zanimljivog dijela, pretpostaviti je samo kako se radilo o „specifičnom razgovoru“ – ili ćemo zajedno.
Što bi dodalo mogućnost potpuno ravnopravnog učešća u razgovoru, a i u dogovoru.
Takav moj, sebi u bradu upad, proganja me cijeli život, koliko sam god ubijeđen da svijet funkcionira bez tog dodatka pitanju.
Tako me evo sve nagovori na drugo.
Glede i aktuelnih događaja, kokliko god bi to mogao biti promašaj.
Na primjenu resavskog upada posuđenim.
Čisto navođenja na razmišljanje radi.
Tajkun je neformalni izraz kojim se označava čovek koji zauzima istaknuto mesto u svetu industrije, zahvaljujući čemu je stekao veliko bogatstvo.
To je veoma bogat i moćan poslovni čovek ili industrijalac.
Pored naziva tajkun, za poslovne magnate se još koristi izraz mogul.
U prošlosti je ova reč korišćena kao naziv za japanskog šoguna.
Reč tajkun je izvedena od japanske reči taikun.
Tačnije, ova japanska reč je kineskog porekla, a bukvalno znači veliki gospodar/princ ili vrhovni komandant.
Danas je u japanskom jeziku ovo arhaična reč, dok je u Edo periodu (od 600. do 1867) korišćena kao titula kojom su se označavali visoki komandiri stranih vojnih sila, analogno japanskom šogunu.
Modifikovana verzija ove reči se javlja u ebgleskom jeziku kao tycoon, a odnosi se na bogatog menadžera.
Reč je ušla u engleski jezik u 19. veku, sa povratkom pomorskog komodora Metjua Perija iz Japana.
On je 1854. pregovarao sa šogunom verujući da je on car.
Američkog predsednika Abrahama Linkolna njegovi saradnici su u šali oslovljavali sa tajkun, odakle se ovaj izraz proširio u poslovnom svetu, gde se koristi i danas.
Smatra se da u današnje vreme globalne ekonomije pojedini poslovni lideri imaju više moći nego vođe država.
Zato je etimološki prikladno da se takvi lideri nazivaju tajkunima.
Etimološki razmatrano oligarhija je reč izvorno grčkog porekla, a nastala je od dve reči oligos u značenju malo, manje, pojedino i od reči arkhe u značenju vladati, vladanje, uprava, te naime bukvalno rečeno predstavlja praktično jednu situaciju u kojoj je vlast (ili politička, ekonomska, te kulturna) pod kontrolom manjine odnosno dela stanovništva, a koji svoj uticaj imaju zahvaljujući bogatstvu, poreklu, političkom angažovanju, vojnoj sili ili bezobzirnom načinu da do moći dođu.
Po mišljenju nekih stručnjaka iz domena politikologije, svi su sistemi u državnom uređenju pak po principu oligarhije, jer na neki način i u demokratskom društvu većinu vlasti ima vladajuća stranka ili predsednik države, premijer, Vlada, koji su manjina ali su politički uticajni i tako i ostvaruju svoje delovanje na sistem.
Mislim da je dovoljno.
Još se ništa novo ne događa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.