Nešto ne znam …

Probudio sam se, što mi se svidjelo, jedva prohodao, što me je nerviralo, pribalambo cigarčinu da nahranim stentove, poslao u rodni kraj nepoznatog vlasnika glasa koji i meni objašnjava, bioprognozom koja se vrti vazda ista, da se kao pripaze kroničari, posebno kardiovaskularci, a da se ovi koje razbija kralježnica i ostalo ne sekiraju, nije ništa, samo promjena vremena. Usput još dodao da ne reče ne bih znao, pa pao po priručnim, zvanično dozvoljenim opijatima. Jedan predrasudama i snagom farmaceutske mafije nedozvoljeni, rado bih koristio ali mi nizak tlak. Zato mi valjda prvo što naleti na pamjat bi šta će Ona jesti. Za mene je lako, evo je petak, mogu i postiti, skrkati rizot sa konzerviranom tunjevinom, uz malo posnog parmezana. Banja. Nazvah je, ko joj je kriv što nije međunarodni BHS penzioner, kaže ima negdje zdekovano pile u komadu pa da vidim šta ću. I da mogu, pošto pile ima rupicu, ubaciti u njega sve što se od raznih ostataka po frižideru može pokupiti. Tri puta je ponovila to sa rupicom, pomislih hoće me kad dođe obradovati, zajebah se upitah da li da to s rupicom skontam kao „mislila sam na mornara, dal’ me ljubi il’ me vara, il’ mi sugerira. Ona puče od smijeha i spusti mi slušalicu. Sve ostade u zraku, rekoh sebi i prisutnoj Manji, možda ipak … Pribalambah još jednu, otpih gutljaj kavice, naravno zajebah se, u ispražnjen prostor, u kojem je kod normalnog svijeta mozak, iz čista mira i što kažu bezbožnici na pravdi Boga, upadoše mi, džuture, krsna slava i Dan entiteta Republika Srpska, Ustav BiH, začinjeni raznim likovima, duducima i ostalim. Uhvatih se ko štiglić na fašu. Naiđoh na „Republika Srpska slavi 23 godine postojanja. Obilježavanje 9. januara – Dana Republike Srpske i njene krsne slave, Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, počelo je svetom arhijerejskom Liturgijom u Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci koju služi patrijarh srpski Irinej. Patrijarha je ispred hrama dočekao veliki broj građana.“ Skontah kako skontah ove 23 godine, prisustvo „patrijarha srpskog“, nipošto patrijarha Srpske pravoslavne crkve, vidjeh i čuh šta je ko rekao, prozborih nešto sebi u bradu, što mi naleti iz „Na rubu pameti“, ali hajde da vidim da li je ta „Bosna rekti“ sekularna država, bihovsko društvo ziher nije, ili jok. Kad hoće hoće, naletih na vijest o nekom, vaktile, skupu na temu „BiH: sekularna ili vjerska država?“. I na Ivu Komšića – „Trebamo doći do odgovora da li postoje pretpostavke za BiH kao sekularnu državu, odnosno za odvajanje vjere i države, što je evropska tradicija. Ako želimo biti dio Evrope, moramo uključiti dio evropske tradicije u uređenje naše zemlje. Danas su vjerske zajednice uključene u institucije države BiH i tvrdim da je to neustavno“. Zavirih u taj Ustav, u kojem ne nađoh ni bukve na to pitanje. Ali naiđoh na preambulu mu. Zamantah od smijeha, odlučih se ipak zabaviti onom rupicom. Pa šta bude.