Druga čađava jutarnja, nakon one prve kućne, a četvrtkuša. Relativno lijepo klizi, iako kroz prozor ne izgleda tako. I kad bi se stvarno po jutru dan poznavao, da je samo na jutro sveden, bio bi baš dobar. Skoro pa da zaboravim na sve što me inače handri.
Kod drugog ili trećeg gutljaja samo što trznuvši se ne zagalamih – četvrtak, Danas. Protrljah čelo, promrmosih za sebe nešto kao da li da zamolim preskakanje ili šta li, jer svega mi je nešto pun kufer, sve mi se većpomalo gadi. Čulo se izgleda i to mrmošenje, jer sam ja čuo – pa napiši da ti se sve gadi. Što je lako reći.
O čemu bi se moglo a da većnije ili da neće trebati. O analitičarima koji su ne tako davno, sastavljajući Obamin izvršni komitet, potpuno zaboravili gospođu Klinton, ili je barem nisu ozbiljno uračunavali. Kad eto nje direktno a između tuzlanskih projektila. Možda o nepravednom žiriju koji je dao prednost Sarkoziju a u odnosu na gospodina koji je trenutačni ovdašnji predsjednik. Fotografija kojeg je zauzela, u nedeljnim Novinama, priličan prostor naslovnice, a uglavnom ga popunjava ono što Borut Vild uradi. Naravno, nije pomenuti gospodin neposredno za to zaslužan, većregruti koji su samo ubrzali jedan od poznatih principa partije KNK (kako nam kažu), po kojem „drug misli da drug misli da drug misli …“. Ili možda o ničim izazvanoj hajci na one u upravnim odborima i ostale stručnjake i specijaliste upravljačkih sposobnosti, a glede, ovdje može i unatoč, njihovih i partijskih im skromnih izvora egzistencije. Uz priznanje odborašima u Novinama koji su odlučili neuzimati više lovu za kaenkaovanje. Da li ni manje to bumo vid’li.
Moglo bi se i o globusnoj finansijskoj krizi. Zato što je globusna. I što je i prije i žešće zakačila one koje još nije zakačila, nego one koje je većzakačila. Nikad ne bih dobio u igri asocijacija. Sad me potpuno bezrazložno jedna odvuče do pozorišne predstave neke bitke iz Prvog, u kojoj misleći oficir izgovara rečenicu – teže nama što je njima teško, nego što je njima teško. Niđe veze. Elem, moglo bi se dakle o toj globusnoj krizi, u kojoj nastradava stotinjak pareša, drugih stotinjak su na dobitku i tek će biti, a debelo najebavaju milionske mase iz redova radne snage, proletera, zabrinutih za budućnost kapitalizma. Jer šta bi ili šta će oni i kako bi ili kako će oni bez njega. Ovdašnje milionske mase još su zabrinutije, jer je ovdje kriza i bez globusa, i krenulo se u šta se krenulo. A nikog više da podvikne, ne ono – proleteri svih zemalja uozbiljite se, već- halo proleteri svih zemalja, dosta je bilo zajebancije.
Moglo bi se o još svašta, ili zapjevati samo prvih nekoliko stihova…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
