Nove tehnologije

Više me zanima poetika materijala koji sam kroz sebe govori. Ali, pošto je vrag odneo šalu, i sam sam morao nešto angažovano učiniti da stvorim otklon prema elektronskoj jurnjavi i sajber karikaturama staniolskog tipa. Stvoren je novi narcizam u kojem se čovek više ne odvaja od ekrana. U njemu on potajno traga da jednog dana vidi i sebe i pomisli – eto, živ sam! Ali, kada sam malo bolje razmislio, ono što izlažem stvarno su nove tehnologije. Utočište sam pronašao i u Ajnštajnovoj izreci – „Ne znam kakav će biti treći svetski rat, ali četvrti sigurno sa lukom i strelom“.

Nuklearni potencijali, možda, će jednog dana poželeti sami da se raspuknu. A onda, zbogom planeto, živote, čoveče… Pa opet ispočetka… Obnova primalnih slika i građenje od nule. Zato ću na ovoj izložbi izložiti sve ono što sam izradio rukom sam. Eksponati su uglavnom od drveta jer tako želim da se suprotstavim plastici, betonu, metalu… Biće tu „Sadač za kupus“, „Podmetač za šerpe“, „Držač za proteste“, „Drveni slivnik za vodu“, „Kaput sašiven rukom“, itd. Biće to moje negodovanje prema industrijskoj euforiji i predlog drugačijeg, mogućeg senzibiliteta svojstvene umetnosti. Ljudi danas svoj život ne mogu da zamisle bez tehnologije. A Teodor Kažinski na takvu dogmu odgovara: „Setite se samo kako ste samo pre sto pedeset godina živeli bez nje i niste bili ništa manje nesrećni“. U razglednici, koja će biti umesto kataloga, napisao sam. Posmatram zahuktali zanos civilizacije usmeren ka stradanju i progresu bez napretka. Naviknute tehnologije su stvorile pomanjkanje ljudskosti u nama, a usamljenost postaje naš najveći poraz. Virtuelni svet nagriza budućnost.

Zato na najskromniji-i-najljubazniji način pozivam čitaoce svoje kolumne da u ponedeljak budemo zajedno i pridodamo mali dorpinos za nova vizična praskozorja. Posle ovakve inflacije uspona, čovek će poželeti da živi mirno, bez novca, smrada… sa pogledom i dodirom ka čoveku. Nije slučajno da će izložba biti realizovana u galeriji „Remont“ – nešto treba popraviti! Umetnici su uvek u pravu jer u vremenu svog postojanja gube. Zato mi se čini da je važnije od cinizma imati vizije i predloge koji unose paniku u prepotentnu ustaljenost konvencije. Sada, arhaično postaje moderno i angažovano.

„Nove tehnologije“ su izazov mašinama jer je sve predmete života načinila čovekova ruka, ona ruka koja nema drugi autoritet do da svojim prstima uobliči neraspadnute ideje.