Probudio sam se okupan znojem, u nekoj vrućici, potpuno pogubljen, potpuno nesiguran, u nekom strahu, prestravljen. Sjedoh tako izgubljen, ne znam šta bih prvo, za šta se uhvatiti, ustati ili ne ustati… Haj’ rekoh popi malo vode, jebo te, šta ti je. Da nisi nešto ružno sanj’o. O’kle znam, možda i jesam.
De se malo saberi. Što si se uspaničio, šta je da je san je. Valjda je važno da si se probudio. Nemam pojma, nisam siguran, možda i nije. Kako se nisam uspio okrenuti na drugu stranu i nastaviti spavati. Koji je danas. Deseti. Deseti prosinac, već. Koje ime mjeseca. Ali nije to da znam. A šta misliš o provjerenom receptu za pitanje – šta ću sad, kahvu i cigaru. Pa da probam. Popih dva gutljaja, po(r)vukoh nekoliko dimova, džaba. Ipak, kao da se nekako kroz maglu sjetih nekakvog sumornog sna, teškog ko gevikt po malom mozgu. Nešto o istoj mi a podvojenoj ličnosti, više bezličnosti. Baš tako. Tačno san, led me jebo, bio sam se i otkrio, a prohladno je. Kao da sam istovremeno i egocentrik i poltron. Pa onda na momente ovo, a na momente ono. Što ne ide ni odvojeno, a kamo li zajedno. A opet, možda ide i tako i tako. Ali što mene zakači, pa neka je i san. Dobro što me zakači, što me još, evo koliko vidim budnog drži. Još nekoliko gutljaja i dimova. Sad da vidimo ide li to i ima li neke veze sa mnom. Šta ono bi taj egocentrizam. Nešto sa ja. Kao japajakanje ili šta li. Sjetih se da su to smislili rahmetli Latini, nije ni čudo što su rahmetli. Po njima, ako sam egocentrik, ja sam neki centar, središte svega. A nisam, da ja znam. Osim ako ja to ne znam. Da sam krajnji individualista, da sve interese usredotočujem na svoje ja. Da sam narcis, da sve sudim i prosuđujem u svom ogledalu. Da sam sebičnjak, rekli bi rečeni Latini egoista, a domaći samoživac, svesebica, sebirad, što bi neki starohani rekli „svojko“. Ja, nema šansi. Pa ja sam sve naopako. Nego, pusti to, o'kle ono poltron. Čuj poltron. Čudi me da i Francuzi nisu rahmetlije. Ovo je njihova neka izmišljotina. Tako sam ja, po toj izmišljotini i narafski pred jačim, ništarija, kukavica strašljivac, ulizica, laskavac, puzavac, gmizavac. Pa sam i beskičmenjak, podrepaš, čankoliz, ulagivač, pripuz… Da sam sklon hvalospjevati nekom moćnom čovjeku ili drugom nekom faktoru, uluzivanju mu. Ma daj. Ja. I još istovremeno i ovo i ono. Jebem ti budalu, možda to i ne ide jedno bez drugog. Možda ni san nije be neke. Šta je meni zapravo. Da svrnem do onog mog za psihu, da ga pitam. Šta ako potvrdi. Ma jebi se ti i tvoj san, može i java. Dovrši kahvu, pripali još dvije – tri, poslušaj prognozu i briši, vodi ljubimce u šetnju. Možda ti je to sve zbog promjene vremena. Dobro, de.
Nađoh tu prognozu, kaže – U Srbiji i dalje sumorno i maglovito. Ma, daj…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
