A fino mi je moj rahmetli babo, pod stare dane govorio „kani se bolan toga, gledaj ošta živiš„. Ja jok. Nisam se bio ni ispilio, s jedno dva mjeseca krenem na sastanke SKOJa, a onda već sa dvije godine na Partijske. Ne kontam šta su mi tada i tamo radili, ali ću kasnije debelo naletjeti na rudu.
Ne vidjevši je, potpuno opsjenjen, a posebno nakon što me je izbacilo iz multipraktika, izmiješenog uz poznatu opsjenarsku recepturu – malo Marksa, malo Engelsa, malo još nekih starohana prije i poslije tog dubla, pa onda malo Đilasa, prstohvat Kardelja, Kidriča i Salaja, soka od komune i lokalne samouprave…; pa u odgovarajućoj valjda mjeri Krleže, Supeka (Rudija), Petrovića (Gaje), Sutlića, Kangrge, Vranickog (Predraga)… da ne davim; onda natrunjeno od četrdesetdevete, pedesete, pedesetprve i još nekih godina pomalo, te sitno sjeckano sva tri D (debirokratizacija, demokratizacija, decentralizacija), Ustavnog zakona iz pedesettreće (radnički savjeti, vijeće proizvođača, zborovi birača, referendum…); mljevenih kongresnih dokumenata, malo više Šestog i Sedmog, kao i Desetog i Jedanaestog, Kardeljevih Pravaca uračunavajući i onaj zajebani dodatak da „ni jedna država, ni jedna partija…“; komada od Narodnog fronta do Soc. saveza, raznog o kolonijalizmu do nesvrstavanja…; neko je vjerojatno pritrčao i uz uzvik „malo bibera radi karaktera“ ubacio kompletan Zakon o udruženom radu…; dodalo je i komplet svega kapitalnog urađenog do druge polovine sedamdesetih, sa ovdašnjeg terena uključujući i Mostarsku petlju, i autoput (pored, sad već kroz), ukupnu kulturnu infrastrukturu, sve pristojno velike i uspješne firme (ne kužim gdje nestadoše), pa sve do nedavno obnovljenog tornja na Avali.
To je jedan zajeb. Najveći i za sav od Boga životni mi vijek . Krupan zajeb, vrijedan svakog poštovanja. I nekako sam se uljuljao u tu i takvu opsjenu. Namjeren u njoj ostati. Neko vrijeme sam to uspijevao i odlukom, kako objasnih vaktile gospodinu „dr Cvijoviću“, a mom drugu Cviji, iz „Palete“ u Beoizlogu, da „čitam samo svoje tekstove, jer kad god pročitam svoj tekst ja nešto naučim“. Ali jebiga. Prije dva dana, a danas je četvrtak, Međunarodni dan planete, nazva me jedan gospodin, inače po više linija moj drug, te k’o biva jesam li pročitao u „Danas“u tekst pod naslovom „MARŠal“. Rekoh jok ja i zaustih da i njemu kažem ono što sam Cviji. Ne dade, već „moraš pročitati“. Dobro, hajde. I eto ga drugi zajeb. Ili zajeb na zajeb, drugom rječju pokušaj razjeba.
Onaj multipraktik je, ako sam dobro pročitao, prije nego me je izbacilo, uključio, koristeći „svoju apsolutističku lidersku poziciju“, ko bi drugi, najveći „opsenar“, ljubitelj „folklora, karnevala, safarija, malograđanštine…“, onaj koji je „lagao najbolje“, naročito Srbe i Hrvate, koji je izgradio „granitno snažan virtuelni sistem vrednosti (besplatno zdravstvo, besplatno školovanje, društveno dogovaranje, samoupravno sporazumevanje, udruženi rad, društvena svojina i slične političke fraze i eksperimenti)“. Hoće reći Jozo.
I ovaj bi da legne po sklopki, iako se evo već odavno desilo da je bio „ko je upalija svitlo“. Nema razjeba. IŠ!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
