Poravni teren

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Lep tekst, potseca me i na ostala mesta „starih srpskih zemalja“, koja su posustala, popustila pod tihom, nadolazecom lavinom papaka, koji su nabivsi do krvi svoje lopate u becke simi-cipele, poceli trandati najpre mostarskom kockom, pa posle po asfaltiranom Titovom, Liskom, derati dzadu od gimnazije, pa pored tvoje kuce do Balinovca, gde bi se pod senkama platana dobro ispisali….. Znate,postovani gospodine Ivane, ta pomalo nasilna posleratna migracij ruralnih elemenata ( ili, sto bi rekla rahmetli Greta- sljegli , podavise nas skutori i nevesinjci), neizbezno je kostala grad ( ne u ljudstvu i materijalu) ..Udavljen je veoma specifican mostarski duh, focal points, te posebnosti su gazene balvanski bezosecajno, k’o slinava zvaka na trotoaru, od strane sljegavaca, bez empatije za merake mahale, kasabe, ako hocete, ali – ko to danas jebe, sto bi rek’o pjani Sela postar…

   1. Nema Jugoslavije pa nema ni Mostara

2. Puko si me pravo u srce.
   Pobjegla sam iz dragog Mostara samo da negledam sta se sve desava sa njim.
   Ali ipak ponekad odem samo zbog ono par mostaraca sto je nos ostalo.
   I tada se svaki put dobro isplacem.
   Cak su i bare unistili gdje sam a i mnogi asikovala.

3. Bravo Maestro!