Post ti ćaćin

Na prvu reakciju moglo bi se reći psovka k’o psovka. Ali ako se malo razmisli, u njoj je makar i u krajnjoj liniji svašta rečeno. Posebice možda o težini, značaju „posta ćaćinog“. I ne samo, ili čak nikako u religijskom, već u najširem mogućem značenju.

Ali neka mene sad na ovom domaćem terenu, pa tako i na religijskom, kršćansko – hrišćanskom značenju.

Nije neki izvor, ali može poslužiti. „… Post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već u prvoj liniji to je odricanje od zločestivih misli, želja i dela.

Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu borbu protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla.

Telo koje u grehu ima zajedničko učešće sa dušom, treba sa njom i u vrlinama da ima učešća. Stvaran post je u prvoj liniji uzdržavanje od svake pohote.

Bez duhovnog posta, kažu oci, sam telesni post Bog ne prihvata. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom.

Stvarni post privodi čoveka smirenju.

A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti.

Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, sveti oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno – tamo gde je istina, i tamo gde je laž.“… Prema trajanju, koje određuju prigode, posti se od jednog do četrdeset dana.

Ovaj koji je (bio) u toku, koji je negdje otrajao, a negdje još uvijek(!) traje ovisno o kalendarima (Gregorijan, Julijan, pođeđe i Milanović) i koji se u jednom periodu tako i preklopio, značajan je Božični post.

Čuj mene značajan je. Trebao bi biti za sve sljedbenike Nazarećanina.

A koji su se na ovim, pa i širim prostorima namnožili posebice u proteklih tridesetak godina. Nesvezano za natalitet. Nisam baš siguran šta se i kako dogodilo na širem zemljopisu, ali na ovdašnjem kao da je On osobno, prostorno a u tajnosti prošetao. Skoro pa neozbiljno.

Ili je možda poslao nekog pripravnika, kojem je samo do okončanja pripravničkog staža, sve je zbrzo, a što je brzo, bar narod to tvrdi, to je i kuso. Iako ni narodu nije baš vjerovati.

Pa kad je taj mogao, što ne bih i ja iz ove pozicije, šućur dragom Allahu na „tehnika i tehnologija narodu“, copy pastn’o tu šetnju, ne nosi za sobom nikakvu titulu, nema ni oduzimanja.

Tako sam krenuo zemljopisom, pod rukom mi odgovarajući kalendari i prvo do Hrvata katolika.

Tamo neki predizbori i izbori. Prešao kod pravoslavnih Srba, kod kojih je jedina konstanta predizbornost, a aktualne razne afere i aferčice. Ali moga mi Boga, da ga sad ne otkrivam, i fešte glede očekivane izbornosti.

Koliko god pričali o sabornosti. Nisam imao namjeru širiti prostor šetnje, ali me neki đavo natjera do Banja Luke.

Tek da kriomice uđem u hram im demokracije.

I taman kad sam pomislio da ću ohanuti, pegula, hajde do Crnogorice. Tu odustadoh, što je mnogo mnogo je. Još čekam ovu kratku tranziciju Julijana u Gregorijan i reteriranje, pa ću ne znam šta ću. I kome ja sad mogu reći „jebem ti post ćaćin“.