Srpski svet

Posudio sam podatak, koji kaže da je ukupan broj nešto više od 11 miliona i da su raspoređeni evo ovako: Srbija 5.988.386, Bosna i Hercegovina 1.100.576, Hrvatska 186.633, Crna Gora 178.550, Slovenija 70.526, Makedonija 40.000, Njemačka 450.000, Austrija 300.000, Italija 20.000, Francuska 70.000-100.000, Švajcarska 195.953, Švedska 35.000, Ujedinjeno Kraljevstvo 80.000, Rumunija 22.518, Belgija 3.857, Grčka 10.000, Mađarska 7.350, Luksemburg 4.581, Španija 4.600, Sjeverna Amerika: 830.000 (SAD 650.000, Kanada 180.000), Azija i Okeanija 120.000, Australija 98.000. U ove brojke, kaže onaj koji se njima bavio, nisu uračunati oni koji su vezani samo „srpskim porijeklom“.

Nisam tražio kako stoje stvari po gradovima, bilo bi naporno, ali sam jednom negdje pokupio da Čikago prednjači. I bila je to baš pozamašna cifra. Kako god, ako se izuzme najbliži komšiluk, nisam, možda samo ja čuo da neko brine o sudbini Srba izvan tog komšiluka. Pa me je priča o Srpskom svijetu posebice obradovala.

Napokon se neko sjetio, neki rodoljub, ili nekoliko njih, kako je vrijeme za ispraviti sve grijehove, koji se već decenijama, Boga mi i stoljećima gomilaju. Ali odmah, ne mogu da ne kažem jebi ga, zbunio me veseli Vulin svojom nedavnom izjavom: „Nećemo da priznamo takozvano Kosovo, nećemo da napustimo Republiku Srpsku, nećemo da uvedemo sankcije Rusiji, nećemo, sve dok nas vodi poslednji slobodni lider u Evropi, predsednik svih Srba Aleksandar Vučić“. Hajde dobro, nećemo ovo, nećemo ono, ponekad razumijem „takozvanu državu Kosovo“,

ovo bez državu, ne razumijem. Ne razumijem ni ovo oko napuštanja jednog entiteta druge države. Šta znači napustiti. Slobodni lider mogu svrstati u doživljaj, ali je predsjednik svih Srba malo nerazumljiv, unutar ovog što veseljak izgovori. Jer bi moglo proći kao jedan narod, jedan (poslednji slobodni) firer, jedan Bog, tako sam shvatio Srpski svet. Ali svijet, pa ni srpski, nije valjda samo Kosovo, entitet RS u BiH, uz bratsku veliku sestru Rusiju.

Usput, u onom nabrajanju brojki nisam vidio podatak za rečenu sestru, ili mi je promakao. Nigdje ni pomena o nenapuštanju onih u uzmimo na primjer 830 hiljada u Sjevernoj Americi, Čikago, ili Toronto izdvojeno da i ne pominjem, bez obzira što nisu ni entiteti ni republike.

Puče Srpski svet, rasturi se, usitni, ostade samo ovo nešto što veseljak misli da je moguće maznuti, bez obzira na okolnosti. Usput, ako je samo usput, svede se slobodni lider, predsjednik svih Srba samo na prostore do kojih se iz rezidencije može, doduše teško, kamenom dobaciti. A na prostorima opšte zadovoljstvo i jedinstvo, da od tuge proplačeš.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.